Peta beogradska gimnazija

Peta beogradska gimnazija

Peta beogradska gimnazija
Peta beogradska gimnazija

Tip državna

Peta beogradska gimnazija osnovana je 1905. godine kao Prva ženska gimnazija.

Formiranje ženske gimnazije bio je jedan korak ka unapređenju školovanja devojčica u Srbiji. One su predstavljale nizak procenat učenika u tadašnjim (muškim) gimnazijama i za njihov upis bilo je potrebno posebno odobrenje prosvetnih vlasti. Postojala je i Viša ženska škola, osnovana 1863. godine, sa nižim statusom od gimnazija.

Osnivanje

Kraljevim ukazom od 29. juna 1905. godine osnovana je Prva ženska gimnazija, sa četiri odeljenja. Smeštena je u staru školsku zgradu na uglu Zorine i Njegoševe. Učenice su učile sledeće predmete: hrišćanska nauka, srpski, nemački i francuski jezik, zemljopis, istorija, jestastvenica (nauka o prirodi), fizika, hemija i matematika, slobodno crtanje, krasnopis, pevanje, ženski rad i gimnastika. Jedan od prvih nastavnika bila je slikarka Nadežda Petrović. Među đacima gimnazije bile su pesnikinje Desanka Maksimović i Mira Alečković.

Balkanski ratovi

Za vreme balkanskih ratova (1913), škola je pretvorena u bolnicu, a učenice su postale bolničarke. Posle Prvog svetskog rata škola je preseljena u tzv. Zdelarovu školu na uglu Njegoševe i Knjeginje Zorke, tj. u zgradu u kojoj se sada nalazi Prirodnjački muzej. Tu je ostala do 1938. godine. U ovo vreme gimnazijsko školovanje trajalo je osam godina, a osnovno samo četiri.

Gimnazija između dva svetska rata

Kamen temeljac moderne i velike zgrade gimnazije u Bitoljskoj ulici (današnja Ilije Garašanina) postavio je 25. oktobra 1936.[1] ministar prosvete Kraljevine Jugoslavije, a izgradnja je završena 1938. godine, kada se škola tamo svečano preselila. Nova školska zgrada imala je prostrane učionice, posebne kabinete za muziku, crtanje, fiskulturu i hemiju, staklenu baštu, biblioteku, ambulantu, školsku kuhinju s trpezarijom i svečanu dvoranu s pozornicom.

Jedna od direktorki gimnazije tokom 1930-tih godina bila je Darinka Janošević. Među profesorkama bila je Desanka Maksimović (od 1925), koja je tu i penzionisana 1953. godine.

Drugi svetski rat

Tokom Drugog svetskog rata zgradu gimnazije koristila je nemačka vojska, dok se škola nalazila u teskobnoj zgradi Državne realke u Uzun Mirkovoj 14, zajedno sa Drugom muškom gimnazijom. Po završetku rata, velika zgrada nije imala ni osnovnog nameštaja, pa su učenice od svojih kuća donosile stolice.

Na početku školske 1945/46. godine Prva ženska gimnazija delila je svoju zgradu sa Drugom muškom, što je, zajedno sa raznim večernjim školama i kursevima, stvaralo veliku gužvu i podrazumevalo rad u tri smene. Decembra 1945. se Druga muška iselila, pa je nastava donekle normalizovana.

Jedan od prvih džez koncerata u Beogradu održan je 1948. godine u velikoj sali gimnazije. Svirao je veliki džez orkestar Dušana Vidaka, a sala je bila prepuna.

Ukidanje ženskih i muških gimnazija

Godine 1953. promenjeni su prosvetni propisi i ukinuto razdvajanje dečaka i devojčica, pa su Prva ženska i Druga muška gimnazija razmenili deo učenika po slobodnom izboru đaka i roditelja, i to tako što je deo dečaka Druge muške prešao u Prvu žensku, a deo devojčica prešao u obrnutom smeru. Tako su dobijene dve mešovite gimnazije, a Prva ženska je promenila ime i postala Peta beogradska gimnazija.

Druga beogradska gimnazija (bivša Druga muška) ponovo dolazi u zgradu Pete gimnazije kao podstanar u periodu 1961—1964, pošto joj je zgrada u Makedonskoj srušena. Stoga je dograđen jedan sprat.

Poslednjih decenija Peta beogradska gimnazija važi za jednu od najboljih gimnazija u Srbiji, kako po uspehu đaka tokom celokupnog školovanja, tako i po renomeu nastavnika. Gimnazija poseduje kamernu scenu na kojoj se održavaju pozorišne predstave.

Sport

U gimnaziji je poklanjana velika pažnja sportu, na inicijativu dvojice višedecenijskih profesora fizičkog – prvo Duška Stefanovića, a zatim profesora Čakarevića (obojica pokojni). Uslovi su bili dobri: škola poseduje dve fiskulturne sale, od kojih jedna za sportove s loptom, a druga za gimnastiku. Gimnazija je imala svoj slet, koga je održavala svake godine pred kraj školske godine na stadionu Tašmajdan.

Direktori škole

Neki od direktora gimnazije su: Ljubica Topisirovic tokom 60-tih, Zdravko Pecelj (oko 1970. godine), Milan Lazić, Vojislav Mihailović (1974-1978), Lenka Pešić (1978-1982 i 1985-1991), Radojka Bojić (1982-1985), Verica Rakonjac (1991-2000), Bogoljub Lazarević (2000-2001) i Savić Minić (2002-2013).

Neki đaci

  1. ↑ "Vreme", 26. okt. 1936