Bio je glumac raskošnog talenta iako nije imao prirodnih predispozicija za uloge scenskih heroja. Bio je mali rastom, debeo, okrugao, imao noge kao u deteta. Njegove oči su bile krupne i buljave ali divne, radoznale, svetle, svako ih je voleo i bez snebivanja stajao pred njima. Glas mu je bio zvonak, nešto pocepan i rezak, umeo je njime u oktavama da žonglira, da šapće i grmi. U svim ulogama davao je kako je tačno zapazio Milan Grol - ono što je najveće u glumačkoj veštini. Igrao je tragične i komične uloge domaćeg i stranog repertoara među koji su poznate po svom bogatstvu i raznolikosti: Kir Janja (Sterija), Jago (Šekspir, Otelo), Ričard III (Šekspir), Mita Kradić (Tot, Seoska lola), Pantelija (Okrugić - Sremac, Saćurica i Šubara), Štancika (Trifković, Izbiračica) i dr. Prvi je srpski glumac kojem je podignit javni spomenik (u Novom Sadu 1982.).
Literatura
Petar Volk: „Pera Dobrinović“, izd. Srpsko narodno pozorište Novi Sad, Narodno pozorište Beograd, 2006, 2. izdanje, 352 strane. ISBN978-86-84897-15-4.