Posle Milerove smrti 2007. godine, naučnici koji su ispitivali konzervirane produkte originalnog eksperimenta, uspeli su da pokažu da je nastalo mnogo više od 20 različitih aminokiselina provedenim (prvobitnim) eksperimentom. Ovo je dosta više nego što je Miler tada objavio i više od 20 koji se javljaju u živim bićima. Neki dokazi ukazuju da je Zemljina prvobitna atmosfera mogla imati drugačiji sastav gasova od onih korišćenih u Miler-Jurijevom eksperimentu. Postoje dokazi o velikim vulkanskim erupcijama pre četiri milijarde godina, koje bi mogle da ispuste ugljen-dioksid, azot, vodonik-sulfid (H2S) i sumpor-dioksid (SO2) u atmosferu. Eskperimentima koji su uključivali ove gasove – uz one u prvobitnom Miler-Jurijevom eksperimentu – nastale[nedostaje referenca] su još raznovrsnije molekule.
Reference
↑Hill HG, Nuth JA (2003). „The catalytic potential of cosmic dust: implications for prebiotic chemistry in the solar nebula and other protoplanetary systems”. Astrobiology3 (2): 291–304. DOI:10.1089/153110703769016389. PMID14577878.
↑A. Lazcano, J. L. Bada (June 2004). „The 1953 Stanley L. Miller Experiment: Fifty Years of Prebiotic Organic Chemistry”. Origins of Life and Evolution of Biospheres33 (3): 235–242. DOI:10.1023/A:1024807125069. PMID14515862.