Marš dobrovoljaca je Tijen Han napisao 1934. za pozorišni komad koji je pisao u to vreme. Popularna verzija, pak, kaže da ju je napisao na papiru za cigarete nakon što je uhapšen u Šangaju i bačen u zatvor Kuomintanga1935. godine. Pesma je, sa manjim izmenama, postala muzička tema patriotskog filma „Sinovi i kćeri u vreme oluje” (风云儿女, 1935.), sa pričom o intelektualcu koji odlazi da se bori u Prvom Sino-japanskom ratu. Ovo je bila jedna od pesama koje su se tajno širile među stanovništvom kao deo antijapanskog otpora.
Prvi put je izvedena kao nacionalna himna na međunarodnoj konferenciji održanoj februara1949. u Pragu (tada Čehoslovačka). U to vreme je Bei-ping (danas Bei-đing - sr.Peking) već bio u rukama kineskih komunista. Bilo je nekih neslaganja oko stiha „Kineska nacija se suočava sa svojim najvećim iskušenjem”. Istoričar Guo Mo-žuo je stih promenio u „Kineska nacija je došla do trenutka svoje emancipacije” (中国民族到了大翻身的时候).
U junuiste godine, Kineska komunistička partija je raspisala konkurs za nacionalnu himnu. Do kraja avgusta je pristiglo 6926 predloga. Marš dobrovoljaca je predložio slikar Sji Pei-hung (徐悲鸿) i skoro jednoglasno je izabrana. Bilo je, doduše, sporenja oko trećeg stiha. Na ovo je Džou En-lai dao završnu reč: „Još uvek imamo imperijalističke neprijatelje pred nama. Što više idemo napred, više će nas imperijalisti mrzeti, pokušavati da nas potkopaju, da nas napadnu. Možete li reći da nećemo biti u opasnosti?” Njegovo viđenje je podržao i Mao Cedung i 27. septembra1949., pesma je postala nacionalna himna, više od mesec dana pre osnivanja Narodne Republike Kine.
Kulturna revolucija i kasnija istorija
Tokom Kulturne revolucije, Tijen Han je uklonjen sa vlasti i kao posledica je bio period u kojem je nezvanična himna bila Istok je Crven.
Marš dobrovoljaca je vraćen na Svekineskom narodnom kongresu 1978., ali sa drugačijim stihovima, koji nikada nisu postali popularni. Kongres je 4. decembra1982. vratio originalnu verziju Tijen Hana iz 1935. Uočljivo je da sadašnji stihovi ne spominju ni Komunističku partiju Kine ni Mao Cedunga, a može se reći i da je promena stihova simbolički označila pad Hua Guo-fenga i kraj kulta ličnosti Maoa, kao i uzdizanje Deng Sjao-pinga.
Iako je bila vrlo popularna među kineskim nacionalistima u periodu Sino-japanskog rata, pesma je bila zabranjena na Tajvanu sve do 1990-tih.
Qǐlái! Búyuàn zuò núlì de rénmen!
Bǎ wǒmen de xuèròu zhùchéng wǒmen xīnde chángchéng!
Zhōnghuá Mínzú dào le zùi wēixiǎnde shíhòu,
Měige rén bèipòzhe fāchū zùihòude hǒushēng.
Qǐlái! Qǐlái! Qǐlái!
Wǒmen wànzhòngyīxīn,
Màozhe dírén de pàohuǒ, Qiánjìn!
Màozhe dírén de pàohuǒ, Qiánjìn!
Qiánjìn! Qiánjìn! Jìn!
Prevod
Ustanite, vi koji odbijate da budete robovi!
Usmerimo naše telo i krv ka novom Velikom Zidu!
Kineska nacija se suočava sa svojim najvećim iskušenjem,
Iz svakog tlačenja će se izdići naš konačni krik
Ustajte! Ustajte! Ustajte!
Nas je mnogo, ali nam srca kucaju kao jedno!
Hrabro izazivajući neprijateljske pucnje, marširajmo napred!
Hrabro izazivajući neprijateljske pucnje, marširajmo napred!
Marširajmo napred! Marširajmo napred! Napred!
Marširajmo napred! Ljudi svih herojskih nacija,
Nastavimo Veliki Marš pod vođstvom velike Partije,
Milioni sa samo jednim srcem ka komunističkoj sutrašnjici,
Razvijajmo i štitimo našu zemlju, borimo se hrabro.
Marširajmo napred! Marširajmo napred! Maršijamo napred!
Mi ćemo generacijama
Visoko podizati zastavu Mao Cedunga, marširajmo napred!
Visoko podizati zastavu Mao Cedunga, marširajmo napred!
Marširajmo napred! Marširajmo napred! Napred!
