Lambert–Itonov mijastenični sindrom (LEMS, Lambert–Itonov sindrom, Iton–Lambertov sindrom) je retki autoimunski poremećaj koji je karakterisan mišićnom slabošću udova. On je rezultat autoimune reakcije pri kojoj se formiraju antitela protiv presinaptičkih naponom-kontrolisanih kalcijumskih kanala, i verovatno drugih proteina nervnih završetaka, u neuromišićnoj sinapsi (vezi između nerva i mišića koje oni opslužuju).[1] Zastupljenost ove bolesti je 3,4 slučaja po milionu.[2] Oko 60% LEMS bolesnika ima uzročni malignitet, najčešće mikrocelularni karcinom pluća; te se stoga ovaj sindrom smatra paraneoplastičnim sindromom (stanjem koje se javlja usled kancera u nekom drugom delu tela).[3]
Reference
- ↑ Mareska M, Gutmann L (June 2004). „Lambert–Eaton myasthenic syndrome”. Semin. Neurol. 24 (2): 149–53. DOI:10.1055/s-2004-830900. PMID 15257511.
- ↑ Titulaer MJ, Lang B, Verschuuren JJ (December 2011). „Lambert–Eaton myasthenic syndrome: from clinical characteristics to therapeutic strategies”. Lancet Neurol 10 (12): 1098–107. DOI:10.1016/S1474-4422(11)70245-9. PMID 22094130.
- ↑ Verschuuren JJ, Wirtz PW, Titulaer MJ, Willems LN, van Gerven J (July 2006). „Available treatment options for the management of Lambert–Eaton myasthenic syndrome”. Expert Opin. Pharmacother. 7 (10): 1323–36. DOI:10.1517/14656566.7.10.1323. PMID 16805718.