Kineton

Kineton iz Sparte ili Kineton iz Lakedemona (starogrčki: Κιναίθων) bio je legendarni starogrčki pesnik, kome su se u antici pripisavali neki kiklički epovi.

Eusebije kaže da je Kineton živeo u doba kad su održane prve Olimpijske igre, dakle, 764–763. pne.,[1] no to je datiranje dosta nepouzdano.[2] Kineton se u antičkim izvorima navodi kao autor Edipodije,[3] Male Ilijade[4] i Telegonije,[1][5] međutim ta su se dela u antici pripisivala i mnogim drugim autorima, a niti jedan od Kinetonovih fragmenata ne može se pripisati nijednoj od tih epskih pesama.[2] Ovom popisu neki dodaju i jednu pesmu pod naslovom Herakleida, i to na temelju dve sholije uz Doživljaje Argonauta Apolonija Rođanina.[6] U spisu O pitijskim proročanstvima Plutarh povezuje Kinetona s Onomakritom i Prodikom te kaže da su oni, navodeći proročanstva, u njih "nepotrebno unosili bombastične izraze i tragički ton".[7]

Nijedna od pesama koje su se pripisivale Kinetonu nije sačuvana; osim posrednih svedočanstava, postoji samo pet fragmenata koji se smatraju Kinetonovim (odnosno, njih sedam, ako se računaju i oni na sholijama uz Apolonija Rođanina[6]), od kojih je njih četiri navedeno kod Pausanije. Kinetonova su dela stoga, kako se čini, bila teško dostupna već u rimsko doba.[2] Na osnovu sačuvanih fragmenata[8] Kineton se može ubrojati među pesnike koji su pisali genealoške epopeje, kakav je, na primer, bio Asije sa Samosa.[9] Kao što bi se i očekivalo, u tim se fragmentima spominju ličnosti iz lakonske mitologije (potomci Menelaja i Agamemnona,[10] te Polikaona,[11]), ali i ličnosti iz kritskog mita,[12] odnosno Jasonovi sinovi.[13] Napokon, u sholijama uz Apolonija Rođanina spominju se Egeon[14] i uloga Hiosa u Hilovom lutanju.[15]

Reference

  1. ↑ 1,0 1,1 Eusebije, Hronika, Olimpijade, 4, 1.
  2. ↑ 2,0 2,1 2,2 West 2003, str. 31.
  3. ↑ Ilijska ploča K (Borgiae), str. 61 Sadurska.
  4. ↑ Sholija uz Euripidove Trojanke, 822 = Helanik, fr. 202 C Fowler.
  5. ↑ West sugeriše da umesto Telegonija tu treba čitati Genealogije, str. 251, nap. 28.
  6. ↑ 6,0 6,1 Sholije uz Apolonija Rođanina, Doživljaji Argonauta, I, 1165 i I, 1355-1357. Ta dva fragmenta, koji su uključeni u Bernabéovo izdanje kao fragmenti 7 i 6, nema u drugim izdanjima (npr. u Westovom), koji čitaju "Konon" umesto "Kineton".
  7. ↑ Plutarh, O pitijskim proročanstvima, 407b.
  8. ↑ Pausanija, Opis Helade, II, 3, 9 i IV, 2, 1 = fr. 2 i 5 Bernabé/West.
  9. ↑ Đurić 1991, str. 142
  10. ↑ Porfirije Tirski, Homerska pitanja, Σ D Il. III, 165 i Pausanija, Opis Helade, II, 18, 6 = fr. 3-4 Bernabé/West.
  11. ↑ Fr. 5 Bernabé/West.
  12. ↑ Fr. 2 Bernabé/West
  13. ↑ Pausanija, Opis Helade, VIII, 53, 5 = fr. 1 Bernabé/West.
  14. ↑ Fr. 6 Bernabé.
  15. ↑ Fr. 7 Bernabé.

Izdanja i prevodi

Kritička izdanja

Prevodi na engleski

  • Evelyn-White, H.G. (1936), Hesiod, the Homeric Hymns, and Homerica, Loeb Classical Library, no. 57 (3rd rev. izd.), Cambridge, MA, ISBN 978-0-674-99063-0 . (The link is to the 1st edition of 1914.) (Poveznica vodi na 1. izdanje iz 1914). Izvorni grčki tekst s engleskim prevodom; ovo je izdanje danas zastarelo osim kad se radi o prevodima citata iz drugih antičkih autora.
  • West, M.L. (2003), Greek Epic Fragments, Loeb Classical Library, no. 497, Cambridge, MA, ISBN 978-0-674-99605-2 . Izvorni grčki tekst s engleskim prevodom.

Literatura

  • Bernabé, Alberto (dir.), Poetarum epicorum Graecorum: Testimonia et fragmenta, vol. 1, Teubner, Leipzig, 1987, ISBN 3-322-00352-3.
  • Davies, M. (1989), Greek Epic Cycle, London, ISBN 978-1853990397 .
  • Đurić, Miloš N. (1991). Istorija helenske književnosti. Beograd. 
  • West, Martin L. (ur.), Greek Epic Fragments, Harvard University Press, Cambridge (Massachusetts), 2003 ISBN 0-674-99605-4, str. 31 i 250-255.