Kalcijum hidrid

Kalcijum-hidrid
IUPAC ime
Drugi nazivi hidrolit
Kalcijum-dihidrid
Identifikacija
CAS registarski broj 7789-78-8 DaY
PubChem[1][2] 105052
ChemSpider[3] 94784 DaY
MeSH Calcium+hydride
Jmol-3D slike Slika 1
Svojstva
Molekulska formula CaH2
Molarna masa 42.094 g/mol
Agregatno stanje sivi kristali (čist: bezbojni)
Gustina 1.90 g/cm3, osnovno
Tačka topljenja

816 °C



Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala

Infobox references

Kalcijum-hidrid je hemijsko neorgansko jedinjenje hemijske formule CaH2.

Svojstva

Kalijum-hidrid u čistom stanju (koje se ređe viđa) je bezbojna čvrsta supstanca u vidu kristala ili praha. Nerastvoran je u rastvaračima koji se koriste, a sa vodom burno reaguje.[4]

Osobina Vrednost
Particioni koeficijent[5] (ALogP) 0,0
Rastvorljivost[6] (logS, log(mol/L)) 1,7
Polarna površina[7] (PSA, Å2) 67,0

Dobijanje

Dobija se prevođenjem vodonika preko zagrejanog kalcijuma.[4]

Značaj

Pod nazivom hidrolit upotrebljava se za dobijanje vodonika:

CaH2 + 2 H2O → Ca(OH)2 + 2 H2

Dva proizvoda hidrolize mogu se lako razdvojiti destilacijom, filtracijom ili dekantovanjem.[4]

Izvori

  1. Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today 15 (23-24): 1052-7. DOI:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519.  edit
  2. Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  3. Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). „Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining”. J Cheminform 2 (1): 3. DOI:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846.  edit
  4. 4,0 4,1 4,2 Parkes, G.D. & Phil, D. 1973. Melorova moderna neorganska hemija. Naučna knjiga. Beograd.
  5. Ghose, A.K., Viswanadhan V.N., and Wendoloski, J.J. (1998). „Prediction of Hydrophobic (Lipophilic) Properties of Small Organic Molecules Using Fragment Methods: An Analysis of AlogP and CLogP Methods”. J. Phys. Chem. A 102: 3762-3772. DOI:10.1021/jp980230o. 
  6. Tetko IV, Tanchuk VY, Kasheva TN, Villa AE. (2001). „Estimation of Aqueous Solubility of Chemical Compounds Using E-State Indices”. Chem Inf. Comput. Sci. 41: 1488-1493. DOI:10.1021/ci000392t. PMID 11749573. 
  7. Ertl P., Rohde B., Selzer P. (2000). „Fast calculation of molecular polar surface area as a sum of fragment based contributions and its application to the prediction of drug transport properties”. J. Med. Chem. 43: 3714-3717. DOI:10.1021/jm000942e. PMID 11020286. 

Literatura

Vanjske veze