Jacques de Vaucanson (Grenoble, 27. februar 1709. - Pariz, 21. novembar 1782.), bio je plodan francuski inovator, jedan od pionira automatizacije.^[1]

Školovan je u jezuitskom kolegiju u Grenoblu, još se kao mladić u Lyonu zanio se mehanikom, pa je nešto kasnije u Parizu 1738. konstruirao svoj prvi automat - Svirača flaute. Tad su bile vrlo popularne takve mehanička igračke za zabavu otmjene gospode, a njegova u liku pastira mogla je kad se navije, sama odsvirati melodiju.

Nešto kasnije napravio je Svirača tamburina i Patku, ova posljednja igračka bila je toliko kompleksna, da je mogla imitirati kako pije, jede i probavlja.^[1]

Vaucanson je 1741. postavljen za inspektora svilarstva, pa se potpuno posvetio problemu mehanizacije tkanja svile.^[1]

Napravio je čitav niz poboljšanja, koje su usvojile tadašnje manufakture, ali njegov najvažniji izum - Bušena kartica ostala je zanemarena nekoliko dekada.^[1]

Vaucanson je uzimajući u obzir sve što su izumili njegovi prethodnici, uspio konstruirati automatski razboj, pogonjen vodeničkim kolom (ili snagom životinja) koji je tkao potpuno sam upravljan Bušenom karticom.^[1]

Nakon njegove smrti, protutip njegova razboja je obnovio i poboljšao Joseph Marie Jacquard pa je on postao jedan od najvažnijih izuma industrijske revolucije.^[1]

Radivši na konstrukciji svog razboja, Vaucanson je izumio i brojne naprave trajne važnosti.

Pred kraj svog života, bacio se na kolekcionarstvo prototipa izuma, počevši od svojih. Iz te kolekcije je 1794. izrastao pariški muzej zanatstva - Conservatoire des Arts et Métiers, u kom je Jacquard prvi put vidio Vaucansonov razboj.^[1]

Jacques de Vaucanson na Wikimedijinoj ostavi

• Jacques de Vaucanson na portalu Encyclopædia Britannica (en)