Heptanska kiselina
Heptanska kiselina[1]
|
|
IUPAC ime
|
|
Drugi nazivi
|
Enantinska kiselina; n-Heptanska kiselina; n-Heptoinska kiselina
|
Identifikacija
|
CAS registarski broj
|
111-14-8 Y
|
PubChem[2][3]
|
8094
|
ChemSpider[4]
|
7803 Y
|
UNII
|
THE3YNP39D Y
|
DrugBank
|
DB02938
|
KEGG[5]
|
C17714
|
ChEBI
|
45571
|
ChEMBL[6]
|
CHEMBL320358 Y
|
Jmol-3D slike
|
Slika 1
|
|
|
InChI=1S/C7H14O2/c1-2-3-4-5-6-7(8)9/h2-6H2,1H3,(H,8,9) Y Kod: MNWFXJYAOYHMED-UHFFFAOYSA-N Y
InChI=1/C7H14O2/c1-2-3-4-5-6-7(8)9/h2-6H2,1H3,(H,8,9) Kod: MNWFXJYAOYHMED-UHFFFAOYAP |
|
Svojstva
|
Molekulska formula
|
C7H14O2
|
Molarna masa
|
130.18 g mol−1
|
Agregatno stanje
|
Uljasta tečnost
|
Gustina
|
0,9181 g/cm3 (20 °C)
|
Tačka topljenja
|
-7.5 °C, 266 K, 19 °F
|
Tačka ključanja
|
223 °C, 496 K, 433 °F
|
Rastvorljivost u vodi
|
0,2419 g/100 mL (15 °C)
|
Y (šta je ovo?)
(verifikuj)
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala
|
Infobox references
|
Heptanska kiselina (enantinska kiselina) je organsko jedinjenje koja se sastoji od sedmolančanog uljeničnog lanca koji se završava karboksilnom grupom. Ona je uljasta tečnost neprijatnog, oštrog zadaha.[1] Ona doprinosi mirisu užeglog ulja. Ona je neznatno rastvorna u vodi, ali je veoma rastvorna u etanolu i etru.
Heptanska kiselina se koristi u pripremi estara, poput etil heptanoata, koji se koriste kao veštački ukusi.
Reference
- ↑ 1,0 1,1 The Merck Index: An Encyclopedia of Chemicals, Drugs, and Biologicals (11th izd.). Merck Publishing. 1989. str. 4581. ISBN 0-911910-28-X.
- ↑ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today 15 (23-24): 1052-7. DOI:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519. edit
- ↑ Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
- ↑ Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). „Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining”. J Cheminform 2 (1): 3. DOI:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846. edit
- ↑ Joanne Wixon, Douglas Kell (2000). „Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG”. Yeast 17 (1): 48–55. DOI:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H.
- ↑ Gaulton A, Bellis LJ, Bento AP, Chambers J, Davies M, Hersey A, Light Y, McGlinchey S, Michalovich D, Al-Lazikani B, Overington JP. (2012). „ChEMBL: a large-scale bioactivity database for drug discovery”. Nucleic Acids Res 40 (Database issue): D1100-7. DOI:10.1093/nar/gkr777. PMID 21948594. edit
Literatura
Vanjske veze
|
|