Goran Mrakić rođen je 19. jula 1979. u Velikom Semiklušu. Srpsku teoretsku gimnaziju Dositej Obradović završio je 1997. godine u Temišvaru. Diplomirao je istoriju 2001 na Zapadnom univerzitetu u Temišvaru. Jedan je od urednika nedeljnika na srpskom jeziku u Rumuniji Naša reč. Objavio je dve zbirke pesama, zastupljen je u 7 antologija pesama u Srbiji i Rumuniji, objavio je i zbirku aforizama. Dobitnik je nagrade Radoje Domanović za najboljeg srpskog satiričara dijaspore u 2006. godini. Mrakićev rad objavljivan je i NIN-u, Politici, Nosorogu, Etni, Ilustrovanoj Politici. Prevođen je na makedonski i mađarski

• Romantična hirurgija,
• Huliganske balade,
• Srpski hard-koreni

O njegovom stvaralaštvu pisali su Ljubinka Perinac Stankov, Borko Ilin, Spasoje Grahovac, Aleksandar Čotrić i Đorđe Otašević

U trsku kameni čobanin svira
svemirsko kolo Lepenskog vira

vučije gnezdo ovde su svile
Trojanske majke – Dunavske vile!

S neba je zlatno bačeno seme.
Ognjeni narod – Vinči na teme!

Zovu nas tamo gde naše sve je
vetrovi hladni Hiperboreje.

Rajski hajduci piju kraj druma,
nebeskih reka i tamnih šuma.

Zastave naše – orlujska krila,
na njima zlatna četir` ocila!

Večnost se pije iz kravljeg roga
Kod svete stene, prve do Boga!

[1]