Geršom ben Juda, (cca. 960 - 1028/1040?), poznat i kao Rabbeinu Gershom (hebrejski: רבנו גרשום, "Naš učitelj Gershom"), među proučavateljima judaizma poznat i pod tizilom Rabbeinu Gershom Me'Or Hagolah ("Naš učitelj Gershom svjetlost prognanih"), bio je znameniti jevrejski Talmudist i halahist koji je živio u srednjovjekovnoj Njemačkoj.

Rashi od Troyesa (u. 1105) je manje od vijek od Gershomove smrti rekao da su ^[1] "svi pripadnici aškenazijske dijaspore njegovi učenici." Početkom 14. vijeka je Asher ben Jehiel napisao^[2] da su spisi Rabbeinu Gershoma "toliko utemeljeni da su mnogli biti dovedeni sa Sinajske gore."

Najpoznatiji je po sinodu održanom oko 1000. godine, na kome je doneseno nekoliko važnih odluka - zabrana poligamije među Jevrejima; zabrana razvodga kada se tome protivi supruga; ublažavanje kazni za Jevreje koji su se pokrstili ili apostate postali pod prisilom, odnosno zabrana čitanja tuđe pošte.

• Allgemeine Deutsche Biographie, vol. ix., Leipzig, 1879
• Chaim Azulai, Shem ha-Gedolim
• Bloch and Lévy, Histoire de la Littérature Juive, p. 310
• Histoire littéraire de la France, xiii. 2 et seq.
• Heinrich Grätz, Gesch. v. 405-407
• Leopold Zunz, Literaturgesch. pp. 238–239
• Eliakim Carmoly, La France Israélite, pp. 13–21
• Henri Gross, Gallia Judaica, pp. 299 et seq.
• Rosenthal, in Jubelschrift zum Siebzigsten Geburtstag des Dr. Israel Hildesheimer. Berlin, 1890; pp. 37 et seq.

• Schechter, Solomon and Bloch, Isaac Gershom ben Judah at the 1906 Jewish Encyclopedia site.
• Biographical page Arhivirano 2006-06-27 na Wayback Machine-u
• Rashi by Maurice Liber Biography of Rashi who carried Rabbenu Gershom's teachings into the medieval world. Discusses influence.