Hlor-monoksid je oksid hlora hemijske formule Cl2O, gde je oksidacioni broj hlora +1.
Dobijanje
Dobija se prevođenjem suvog hlora preko prethodno zagrejanog merkurioksida na temperaturi od 400 °C[4]:
Svojstva
Na sobnoj temperaturi, hlor-monoksid je bled, narandžastožut gas, koji se lako kondenzuje u crvenomrku tečnost. Ona ključa na 3,8 °C, pri pritisku od 766 mm. Oba agregatna stanja su nepostojana i lako se eksplozivno raspadaju. Gas eksplodira pri dodiru sa sumporom, fosforom ili nekim od jedinjenja ugljenika, a tečnost i pri veoma blagom udaru.[4]
Može se smatrati anhidridom hipohloraste kiseline, jer reaguje sa vodom u odnosu 1 zapremina vode:200 zapremina gasa na 0 °C[4]:
Dokazivanje
Sastav ovog jedinjenja je dokazan zahvaljujući svojstvu da se sa povišenjem temperature raspada na dve zapremine hlora i jednu kiseonika. Gustina pare je oko 43,5 (H2 = 1).[4]
Reference
- ↑ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today 15 (23-24): 1052-7. DOI:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519. edit
- ↑ Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
- ↑ Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). „Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining”. J Cheminform 2 (1): 3. DOI:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846. edit
- ↑ 4,0 4,1 4,2 4,3 Parkes, G. D. & Fil, D. 1973. Melorova moderna neorganska hemija. Naučna knjiga. Beograd.