PROFILPELAJAR.COM

Dan (段位) je japanska, koreanska i kineska oznaka nivoa, korištena u više kulturnih aktivnosti kineskog i japanskog porekla. U gendai budou, nosioci dan nivoa često nose crni pojas (međutim, u pojedinim borilačkim veštinama, kao iaido, kendo, ili džodo ne nose se nikakva spoljna obeležja nivoa). Dan nivoi se takođe dodeljuju i u veštinama kao što su logičke igre renju i go, veštini aranžiranja cveća (ikebana) i japanskoj ceremoniji čaja.

Znak 段 (kineski izgovor: duan, japanski dan) znači korak ili stepen. Termin se koristi u kineskim, koreanskim i japanskim borilačkim veštinama kao što su vušu, tekvondo, karate, aikido, džudo, džijudžica i japanske veštine mačevanja. Obično se primenjuje u japanskim borilačkim veštinama kao sredstvo razdvajanja nivoa iskustva. Prihvaćen je od strane mnogih borilačkih veština različitog porekla kao defakto metod organizacije nivoa. Postoje i druge metode razvrstavanja nivoa u japanskom sistemu borilačkih veština, kao npr. stariji i manje poznat menkjo sistem.

Historija

Za dan nivoe se obično smatra da ih je prvi primenio Kano Džigoro, osnivač džudoa. Kano je započeo moderni sistem rangiranja kada je dodelio šodan (najniži dan nivo) dvojici svojih seniorskih učenika (Širo Saigo i Cunejiro Tomita) 1883. godine. Čak i tada, nije bilo spoljne diferencijacije između judanša (nosilaca crnog pojasa) i mudanša (onih koji još nisu dostigli crni pojas). Kano je 1886. godine započeo običaj da njegove judanše nose crni obi (pojas). Ovi obiji nisu pojasevi koje karateke i džudoke nose danas - Kano tada još nije izmislio džudogi (džudo uniformu) i njegovi učenici su trenirali u kimonu. Nosili su široki obi, kakav se još uvek nosi sa formalnim kimonom. Godine 1907. Kano je uveo moderni džudogi i njegov moderni obi, sa belim i crnim nivoima pojasa.

Moderna upotreba u Japanu

U današnje doba, za vežbača dan nivoa se obično smatra da je prevazišao kju, ili osnovni nivo. Uobičajeno je da osoba sa dan nivoom nosi crni pojas, a može biti i instruktor u svojoj veštini. U mnogim stilovima, ipak, dostizanje dan nivoa, iako znači da neko nije više početnik, ne znači nužno da je ekspert.

Ukupan broj dan nivoa se razlikuje od stila do stila (od 1 do 5, i od 1 do 10 jeste najčešći primer u japanskim veštinama, dok je od 1 do 9 karakteristika koreanskih veština). Niži dan nivoi se mogu dobiti preko polaganja za iste, dok viši zahtevaju godine iskustva i doprinosa konkretnoj borilačkoj veštini. Ovo se postiže kroz podučavanje ili istraživanje i publikaciju. Ove nivoe može dodeliti samo predstavnik glavnog dođoa koji ima viši dan nivo, ili ponekad i komisija. Ne postoji univerzalni nivo dostignuća potreban za prelazak na viši dan nivo, a takođe je važno napomenuti da je rangiranje dan nivoa specifično za svaku školu ili stil, tako da se dostignuti nivoi ne mogu porediti u različitim stilovima. Ustvari, dan nivo ne ukazuje uvek da neko nosi crni pojas. Neki stilovi ne koriste crni pojas da bi ukazali na viši nivo, mada je ovo najuobičajeniji i prepoznatljiviji simbol od strane šire javnosti.

Najviši dan nivoi su ponekad rezervisani za osnivača ili vođe stila i oni jedini mogu promovisati ostale visoko rangirane učenike na viši dan nivo. Ovo je dovelo do toga da u nekim veštinama viši dan nivoi skoro potpuno iščeznu. Pa tako, npr. u džudou danas ima još samo tri živa nosioca desetog dana, a samo petnaest je dostiglo ovaj nivo od kada se dodeljuje.^[1] U drugim stilovima dan nivoi nisu najviši rang koji se može postići, već postoje i instruktorska sertifikacija i sudijska autorizacija kao viši, tj. složeniji nivoi.

Lista uobičajenih nivoa na japanskom

Mnoge japanske borilačke veštine imaju između pet i deset dan nivoa. Najčešći način pisanja istih jeste, po rastućem redosledu:

šodan (初段:しょだん) - prvi nivo crnog pojasa
nidan (二段:にだん) - drugi nivo crnog pojasa
sandan (三段:さんだん) - treći nivo crnog pojasa
jodan (四段:よだん) - četvrti nivo crnog pojasa
godan (五段:ごだん) - peti nivo crnog pojasa
rokudan (六段:ろくだん) - šesti nivo crnog pojasa
nanadan (七段:ななだん) - sedmi nivo crnog pojasa (takođe, šičidan)
hačidan (八段:はちだん) - osmi nivo crnog pojasa
kudan (九段:くだん) - deveti nivo crnog pojasa
džudan (十段:じゅうだん) - deseti nivo crnog pojasa

U pojedinim stilovima šodan označava da su savladane sve osnove jednog stila. Na sandan nivou učenik se smatra sposobnim da podučava samostalno, i često naziva sensei. Na rokudan nivou, budoka može dobiti sertifikaciju vežbača majstorskog nivoa, šihan. Uopšteno govoreći, niži dan nivoi se dodeljuju na bazi znanja i fizičkih sposobnosti. A pri dodeli viših dan nivoa, sposobnost predvođenja, učiteljsko iskustvo, i služba u stilu igraju važnu ulogu. Npr., U britanskom džudou, da postizanje od 1. do 5. dan nivoa, džudo vežbači moraju demonstrirati teoretsku, tehničku i takmičarsku veštinu u ocenjivanim takmičenjima. A promocija od 6. do 10. dana se dodeljuje na osnovu zasluga i doprinosa džudou.

Iako, je dan sistem nedvosmisleno japanski, prihvatili su ga i mnogi drugi stilovi borilački veština. Dan sistem i dobro poznati simbol crnog pojasa apsorbovani su u redovnu upotrebu da ukažu na osobu sa natprosečnim veštinama u nekoj disciplini.

Moderna upotreba u Kini

Od 1998. godine Kineska Vušu Asocijacija zajedno sa Nacionalnom Sportskom Komisijom i Kineskim Vušu Istraživačkim Institutom je uvela sistem rangiranja zasnovan na sledećih devet Duan nivoa:

od 1. do 3. Dana (simbol plavog orla), takozvani osnovni duani za učenike sa određenim brojem godina iskustva.
od 4. do 6. Dana (simbol srebrnog tigra, duani srednjeg nivoa za vušu učenike koji mogu da podučavaju i imaju otprilike 10 godina vušu iskustva. Od 5. duana mora postojati dokaz naučnog rada u Vušu istraživanju, npr. publikacije.
od 7. do 9. Dana (simbol zlatnog zmaja), samo se dodeljuje veoma iskusnim majstorima sa izvanrednom reputacijom u Vušuu. Osoba kojoj je dodeljen ovaj dan ima pravo da se zvanično naziva "Veliki Majstor".

Radi međunarodne standardizacije Kineka Vušu Asocijacija je odlučila da koristi japansku reč Dan umesto kineske Duan.