Cezijum hidrid

Cezijum hidrid
IUPAC ime
Drugi nazivi Cezijum hidrid
Identifikacija
CAS registarski broj 13772-47-9 DaY
PubChem[1][2] 139281 DaY
ChemSpider[3] 122830 DaY
Jmol-3D slike Slika 1
Svojstva
Molekulska formula CsH
Molarna masa 133,91339 g/mol
Agregatno stanje Beli ili bezbojni kristali, ili prah[4]
Gustina 3,42 g/cm3[4]
Tačka topljenja

~170 °C (razlaže se)[4]

Struktura
Kristalna rešetka/struktura Kubični kristalni sistem
Geometrija molekula Oktaedralna
Srodna jedinjenja
Drugi anjoni CsF, CsCl, CsBr, CsI
Drugi katjoni LiH, NaH, KH, RbH,
i drugi hidridi

 DaY (šta je ovo?)   (verifikuj)

Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala

Infobox references

Cezijum hidrid (CsH) je jedinjenje cezijuma i vodonika. On je bio prva supstanca koja je generisana putem svetlošću indukovanog formiranja čestica u metalnoj pari.[5][6]

Jezgra cezijuma u CsH molekulu mogu da budu hiperpolarizovana putem interakcija s parom cezijuma u procesu poznatom kao spinska razmena optičkim pumpanjem. Taj proces može da poveća nuklearno magnetno rezonantni (NMR) signal jezra cezijuma za jedan red veličine.[7]

Kristalna struktura

Na sobnoj temperaturi i atmosferskom pritisku, CsH ima istu strukturu sa NaCl.

Reference

  1. ↑ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today 15 (23-24): 1052-7. DOI:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519.  edit
  2. ↑ Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  3. ↑ Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). „Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining”. J Cheminform 2 (1): 3. DOI:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846.  edit
  4. ↑ 4,0 4,1 4,2 Lide David R., ur. (2006). CRC Handbook of Chemistry and Physics (87th izd.). Boca Raton, FL: CRC Press. 0-8493-0487-3. 
  5. ↑ A. Tam, G. Moe, W. Happer (1975). „Particle Formation by Resonant Laser Light in Alkali-Metal Vapor”. Phys. Rev. Lett. 35 (24): 1630–33. Bibcode 1975PhRvL..35.1630T. DOI:10.1103/PhysRevLett.35.1630. 
  6. ↑ Burkhart J. A., Smith F. J. (November 1963). „Application of dynamic programming to optimizing the orbital control process of a 24-hour communications satellite”. NASA Technical Report. 
  7. ↑ K. Ishikawa, B. Patton, Y.-Y. Jau, W. Happer (2007). „Spin Transfer from an Optically Pumped Alkali Vapor to a Solid”. Phys. Rev. Lett. 98 (18): 183004. Bibcode 2007PhRvL..98r3004I. DOI:10.1103/PhysRevLett.98.183004.