Ceftriakson

Ceftriakson
(IUPAC) ime
(6R,7R)-7[(2Z)-2-(2-amino-1,3-tiazol-4-il)->2-(metoksiimino)acetil]amino3[(2-metil-5,6-diokso-1,2,5,6-tetrahidro-1,2,4-triazin-3-il)tio]metil8-okso-5-tia-1-azabiciklo[4.2.0]okt-2-en-2-karboksilna kiselina
Klinički podaci
Robne marke Rocephin, Arixon, Elcefrin(LGls)
AHFS/Drugs.com Monografija
Identifikatori
CAS broj 73384-59-5
ATC kod J01DD04
PubChem[1][2] 5479530
DrugBank DB01212
ChemSpider[3] 4586394
UNII 75J73V1629 DaY
KEGG[4] D07659 DaY
ChEBI CHEBI:29007 DaY
ChEMBL[5] CHEMBL161 DaY
Hemijski podaci
Formula C18H18N8O7S3 
Mol. masa 554,58 g/mol
SMILES eMolekuli & PubHem
Farmakokinetički podaci
Bioraspoloživost n/a
Metabolizam neznatan
Poluvreme eliminacije 5,8–8,7 sati
Izlučivanje 33–67% renalno, 35–45% bilijarno
Farmakoinformacioni podaci
Trudnoća B1(AU) B(US)
Pravni status Samo na recept (S4) (AU)
Način primene Intravenozno, intramuskularno

Ceftriakson (INN) priprada trećoj generaciji cefalosporinskih antibiotika. Popot drugih lekova ove klase, on oma širok spektar dejstva protiv Gram-pozitivnih i Gram-negativnih bakterija. U većini slučaja, on se smatra ekvivalentom cefotaksima u pogledu bezbednosti i efikasnosti. Ceftriakson natrijum je u prodaji pod imenom Rocephin.

Klinička upotreba

Ceftriaksoni se često koriste (u kombinaciji sa makrolidnim i/ili aminoglikozidnim antibioticima) za lečenje blage do umerene prenumonije. On je takođe preferentni tretman za bakterijski meningitis. U pedijatrici, on se često koristi za tretman groznice kod odojčadi 4 do 8 nedelja stare radi sprečavanja sepse. On se takođe koristi za lečenje Lajmske bolesti, tifoidne groznice, i gonoreje.[6]

Reference

  1. ↑ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today 15 (23-24): 1052-7. DOI:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519.  edit
  2. ↑ Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  3. ↑ Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). „Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining”. J Cheminform 2 (1): 3. DOI:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846.  edit
  4. ↑ Joanne Wixon, Douglas Kell (2000). „Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG”. Yeast 17 (1): 48–55. DOI:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H. 
  5. ↑ Gaulton A, Bellis LJ, Bento AP, Chambers J, Davies M, Hersey A, Light Y, McGlinchey S, Michalovich D, Al-Lazikani B, Overington JP. (2012). „ChEMBL: a large-scale bioactivity database for drug discovery”. Nucleic Acids Res 40 (Database issue): D1100-7. DOI:10.1093/nar/gkr777. PMID 21948594.  edit
  6. ↑ Gladwin 2007: str. 67

Literatura

Vanjske veze

Portal Medicina
Portal Hemija