Brava je mehanička ili elektronska naprava koja služi za zaključavanje vrata i koja se otključava fizičkim objektom (kao što su ključ, kartica, otisak prsta, sigurnosni token), unošenjem tajne informacije (šifre), ili kombinacijom ova dva. Postoje i prenosive brave koje se nazivaju katanci.
Istorija
Antika
Najstarije poznate brave su pronađene u ruševinama Ninive, glavnog grada Asirije. Brave slične ovoj su kasnije razvijene u egipatsku drvenu bravu, koja se sastojala od reze, vrata i ključa. Kada se ključ ubaci, igle u vratima su pomerale i dozvoljavale vratima da se otvore. Kada bi se ključ izvadio, igle(čivije) su se vraćale na svoje mesto u rezu i sprečavale otvaranje.
Moderne brave
Moderne brave i unapređene antičke brave su počele da se razvijaju od XVIII veka. Brava prevrtača je izmišljena u Evropi u XVII veku, a unapredio je Robert Barom, koji je izmislio "dupljak" prevrtaču. Vafel prevrtaču je patentirao 1868. P. S. Felter u SAD.[1] Disk bravu, je pronašao finski mehaničar Emil Henrikson 1907. godine.
↑Pulford, Graham W. (2007). High-Security Mechanical Locks : An Encyclopedic Reference. Elsevier. str. 317. ISBN0-7506-8437-2.
Literatura
Pulford, Graham W. (2007). High-Security Mechanical Locks : An Encyclopedic Reference. Elsevier. str. 317. ISBN0-7506-8437-2.
Phillips, Bill. (2005). The Complete Book of Locks and Locksmithing. McGraw-Hill. ISBN0-07-144829-2.
Alth, Max (1972). All About Locks and Locksmithing. Penguin. ISBN0-8015-0151-2
Robinson, Robert L. (1973). Complete Course in Professional Locksmithing Nelson-Hall. ISBN0-911012-15-X
Fritz Nüssel (Fotos), Erich Pfeiffer-Belli (Text): Schlüssel und Schloss. Schönheit, Form und Technik im Wandel der Zeiten. Aufgezeigt an der Sammlung Heinrich Pankofer, München. 4. Auflage. Callwey: München 1984, ISBN3-7667-0702-7
Friedrich Werner Schlegel: Türschloss und Beschlag. Geschichte, Probleme, Konstruktionen. Lange: Duisburg 1952
Friedrich Werner Schlegel: Kulturgeschichte der Türschlösser. Lange: Duisburg 1963