Borislav Pelević (Bublje kod Peći, 22. novembra 1956. – Beograd, 25. oktobra 2018.) je bio srpski političar, narodni poslanik i predsednik Stranke srpskog jedinstva. Bio je dobrovoljac i jedan od komandanata Srpske dobrovoljačke garde.
Biografija
Bio je jedan od komandanata Arkanovih Tigrova i član Predsedništva Srpske napredne stranke, sada je samostalni narodni poslanik u skupštini Republike Srbije. Doktor je nauka iz oblasti sportskog menadžmenta i profesor na Visokoj sportskoj i zdravstvenoj školi u Beogradu na predmetima Menadžment sportskih takmičenja i Uvod u menadžment.
Željko Ražnatović Arkan je osnovao Stranku srpskog jedinstva u jesen 1993. godine. Nakon Arkanovog ubistva na čelo stranke dolazi njegov kum Pelević. Stranku je uz Pelevića vodio i Dragan Marković Palma, koji se odvojio 2003. godine i osnovao Jedinstvenu Srbiju. SSJ se kasnije utopila u Srpsku radikalnu stranku. Nakon sukoba unutar radikala, u jesen 2008. godine, Pelević se priklanja Nikoliću i njegovoj Srpskoj naprednoj stranci (skraćeno SNS).
Iz naprednjaka je istupio avgusta 2012. godine, tvrdeći da je nezadovoljan politikom nove vlasti (predvođene SNS) prema Kosovu.
Kao dobrovoljac je učestvovao u ratovima 1991-1995. i dva puta je teško ranjavan. Odlikovan je Srebrnom i Zlatnom medaljom ѕa hrabrost "Miloš Obilić".
Tim koji pomaže odbranu Vojislava Šešelja podneo je Tužilaštvu za ratne zločine Srbije krivičnu prijavu protiv Borislava Pelevića za zločine u Zvorniku 1992.. Nekoliko svedoka u procesu protiv lidera radikala pred Haškim tribunalom tvrdili su da su za zločine u Zvorniku, koji se stavljaju na teret Šešelju, odgovorni pripadnici Srpske dobrovoljačke garde.[1] Pelević je uzvratio krivičnom prijavom protiv troje funkcionera Srpske radikalne stranke, Gordane Pop Lazić, Marine Raguš i Petra Jojića zbog toga što su ga lažno optužili za ratni zločin.[2] Tužilaštvo za ratne zločine Republike Srbije odbacilo je sve navedene optužbe protiv Pelevića kao neosnovane.
Podigao je crkvu kao svoju zadužbinu, na Tari, u selu Sekulića vode.[3]
Sport
Na institutu za sport i fizičku kulturu INSEP u Parizu, 1986. i 1987. godine diplomirao je borilačke sportove, smer savate boks. Nosilac je Srebrne rukavice, najvišeg zvanja u savateu. Majstor je karatea - crni pojas 4. dan a zvanje je dobio polaganjem pred komisijom čiji je predsednik bio proslavljeni selektor i trener engleske karate reprezentacije, Tiki Donovan. Trenirao je karate klub „Partizan“, sa kojim je osvojio titulu šampiona Srbije.
Osnovao je prvi kik boks klub u Srbiji gde se trenirao ful kontakt i savate boks. Potpredsednik je Svetske Kik-boks federacije WAKO i Predsednik sudijske komisije Svetske federacije.
Knjige
Objavio je knjige:
- „Kik boks - Teorija i metodika“ 1997,
- „Menadžment sportskih takmičenja“,
- „Kroz istoriju Kosova i Metohije“ i
- „Raspeto Kosovo i Metohija“.
Deset godina je bio glavni i odgovorni urednik časopisa „Karate RING“.
U dva mandata je bio član Predsedništva Jugoslovenskog olimpijskog komiteta. Danas je član Predsedništva Sportskog saveza Srbije.
Bio je dugogodišnji predsednik Kik-boks saveza Jugoslavije (YUKICK), a sada je predsednik Kik-boks saveza Srbije i predsednik najuspešnijeg kik-boks kluba „Crvena zvezda-Delije“.
Umro je u Beogradu 2018. godine.
Reference
