Klasifikacija po poenima na Điro d’Italiji je jedna od drugostepenih klasifikacija na Điro d’Italiji. Određena je po pozicijama koje vozači ostvare na svakoj pojedinačnoj etapi, nezavisno od vremena koje ostvare. Od 1967. do 1969. pobednik klasifikacije po poenima nosio je crvenu majicu, a od 1970. ona je promenjena u ljubičastu majicu (boje sleza). Ona se koristila do 2010. kada je vraćena crvena majica.[1] U aprilu 2017. organizatori su odlučili da vrate ljubičastu majicu (malja čiklamino, ital. maglia ciclamino) za Điro 2017, jubilarni stoti.[2]
Istorija
Prva klasifikacija po poenima na Điru korišćena je 1958, pod nazivom Trofej A. Karli. Prvi vozač na svakoj etapi dobijao je 15 poena, svaki naredni dobijao je poen manje, do petnaestog vozača, koji je dobijao jedan poen. Nije se dodeljivala majica, a klasifikacija je trajala samo jednu sezonu, 1959. nije je bilo.
Klasifikacija po poenima uvedena je ponovo 1966.[3] Prve sezone nije se dodeljivala majica, a naredne dve, lider klasifikacije nosio je crvenu majicu. 1970. majica je promenjena u ljubičastu (ital. maglia ciclamino), po Alpskom cvetu Ciklami. Majica je opet promenjena 2010. kada je vraćena crvena majica, dok je 2017. ponovo predstavljena ljubičasta.[2]
Vozači skupljaju poene na kraju svake etape, kao i na prolaznim ciljevima tokom etapa. Takođe, za prolazne ciljeve postoji i posebna klasifikacija, Interđiro, gdje lider nosi plavu majicu.
Na drugim grand tur trkama, takođe postoji klasifikacija po poenima. Na Tur de Fransu, lider klasifikacije po poenima nosi zelenu majicu, kao i lider klasifikacije po poenima na Vuelta a Espanji.
Trenutna pravila
Od 2009. do 2013. pobednik svake etape dobijao je 25 poena, bez obzira na tip etape (ravna, hronometar, srednje teška brdska i teška brdska etapa). Na svakoj etapi (osim na hronometrima), postoje prolazni ciljevi, na koj i ma poene dobijaju prvih šest vozača. Prvi vozač koji prođe kroz prolazni cilj dobija 8 poena, drugi 6 itd.
2014. sistem je promenjen, tako da sada broj poena koji se dobijaju zavisi od vrste etape, koje su podeljene na nivoe. Prvi novo su ravne etape, na kojima poene dobijaju prvih 20 vozača, prvi dobija 50 poena. Drugi nivo su srednje teške brdske etape, na kojima poene dobijaju prvih 15 vozača, prvi dobija 25 poena. Treći nivo su teške brdske etape i hronometri, na kojima poene dobijaju prvih deset vozača, prvi dobija 15 poena. Za Điro 2017, pravila su promenjena i poeni se ne dodeljuju na hronometru.[4] Poeni koji se dobijaju na prolaznim ciljevima su takođe određeni nivoima etapa. Na ravnim etapama, prvi vozač koji pređe preko linije prolaznog cilja dobija 20 poena. Prvi vozač preko prolaznog cilja na etapa drugog nivoa dobija 10, a na etapama trećeg nivoa 8 poena.[5]
U slučaju da dvojica ili više biciklista imaju isti broj poena, pobednik je onaj sa više etapnih pobeda. Ako su i po tome izjednačeni, pobednik je onaj sa više pobeda na prolaznim ciljevima, a ako su izjednačeni i po tome, pobednik klasifikacije je vozač sa boljom pozicijom u generalnom plasmanu.[6]
Sistem bodovanja
Poeni koji se dobijaju na kraju svake etape[4]
Tip |
1 |
2 |
3 |
4 |
5 |
6 |
7 |
8 |
9 |
10 |
11 |
12 |
13 |
14 |
15
|
|
ravne etape |
50 |
35 |
25 |
18 |
14 |
12 |
10 |
8 |
7 |
6 |
5 |
4 |
3 |
2 |
1
|
|
srednje teške brdske etape |
25 |
18 |
12 |
8 |
6 |
5 |
4 |
3 |
2 |
1 |
|
|
|
|
|
|
teške brdske etape |
15 |
12 |
9 |
7 |
6 |
5 |
4 |
3 |
2 |
1 |
|
|
|
|
|
Poeni koji se dobijaju na prolaznim ciljevima[4]
Tip |
1 |
2 |
3 |
4 |
5 |
6 |
7 |
8
|
|
ravne etape |
20 |
12 |
8 |
6 |
4 |
3 |
2 |
1
|
|
srednje teške brdske etape |
10 |
6 |
3 |
2 |
1 |
|
|
|
|
teške brdske etape |
8 |
4 |
1 |
|
|
|
|
|
Pobednici
Spisak pobenika [7]
Višestruki pobednici
Pozicija
|
Ime
|
Država
|
Broj pobeda
|
Godine
|
1 |
Frančesko Mozer |
Italija |
4 |
1976, 1977, 1978, 1982
|
Đuzepe Saroni |
Italija |
4 |
1979, 1980, 1981, 1983
|
3 |
Roger de Flamink |
Belgija |
3 |
1972, 1974, 1975
|
Mario Čipolini |
Italija |
3 |
1992, 1997, 2002
|
Johan van der Velde |
Nizozemska |
3 |
1985, 1987, 1988
|
6 |
Edi Merks |
Belgija |
2 |
1968, 1973
|
Paolo Betini |
Italija |
2 |
2005, 2006
|
Franko Bitosi |
Italija |
2 |
1969, 1970
|
Đakomo Nicolo |
Italija |
2 |
2015, 2016
|
Po državama
Povezano
Reference
Vanjske veze