Najtipičniju bobicu imaju šimširika i vinova loza. Kod njih su endokarp i mezokarp sočni, dok je egzokarp u vidu zaštitne kožice. Kod pomorandže i limuna egzokarp je veoma čvrst i sadrži žlezde, dok se endokarp razvija u vidu kesastih proširenja ispunjenih sočnim supstancama. Karpele se u unutrašnjosti ploda dele na veći broj komora, koji kod pomorandže iznosi deset. U svakoj od njih ima po dva semena zametka, od kojih se samo od jednog stvara seme, dok drugi abortira. Kod vrsta iz porodice Cucurbitaceaekoru čine srasli egzokarp i cvetna loža, a mesnati deo nastaje od mezokarpa i endokarpa. Kod nara i ribizle sočni deo ploda nastaje iz ćelijaintegumenata, a kod kaktusa bobica nastaje od funikulusa.[1]