Bioindikatori, biološki indikatori su organizmi, kao što su lišajevi, ptice, insekti i bakterije,^[1] koji se koriste za prikaz stanja životne sredine. Ovi organizmi služe za monitoring (praćenje) promena koje mogu uticati na probleme u ekosistemu, koji mogu biti hemijski, psihički ili promena u ponašanju. Bioindikatori su relevantni za Ekološko zdravlje.^[2] Svaki organizam u ekosistemu ima mogućnost da utiče na zdravlje životne sredine. Zato se bioindikatori koriste da: detektuju promene u životnoj sredini, prikažu prisustvo zagađivača i njihovo efekte na ekosistem. Specifične psihološke promene bioindikatora se koriste da prikažu promene u zdravlju životne sredine. Ove promene su specifične za svakog pojedinca. Nekoliko biotehnologija - koje se baziraju na mikroorganizmima koriste se da testiraju stanje zivotne sredine. Ovi metodi se prvenstveno baziraju na ponašanju da bi otkrili moguće promene.^[3]

Bioindikatori su numeričke vrednost izvedena iz stvarnog merenja na prostoru, države ili ambijenta, određenih uslova u određenom geografskom domenu, čiji trendovi tokom vremena predstavljaju ili skreću pažnju na osnovne trendove u stanju životne sredine. Ključni kriterijumi za bioindikatore su:

• Indikator je koristan
• Indikator je cilj
• Indikator je transparentan i reproduktivan
• Osnovne podatake karakteriše metodologija prikupljanja, sistemi za upravljanje podacima koji su integralno zaštićeni, kao i procedura za obezbeđenje kvaliteta.
• Podaci omogućavaju opisivanje promena ili su pokazatelji o njihovom kretanju, koja su uporediva u vremenu i prostoru, kod predstavnika ciljne populacije.

Naše životno okruženje i faktički sva savremena hrana koju čovek koristi u ishrani, zbog korišćenja hemikalija u poljoprivredi, upotrebe svakakvih hemijskih đubriva, zagađivanja zemljišta, sadrže desetak puta manje biološki aktivnih supstanci od potrebne količine za zdrav organizam. I danas je već priznato u celom svetu da savremena hrana nažalost ne sadrži sve neophodne za čoveka mikronutriente ^[4].

Fizičke i hemijske metode jesu neophodne za procenu kvaliteta životne sredine hrane i vode, ali nisu i dovoljne. One daju prikaz trenutnog stanja datog biotopa, kada je zagađenje u pitanju. Zato je neophodno koristiti i biološke metode (bioindikatore). Zato se unazad više od četrdeset godina koriste bioindikatori za kontrolu životne sredine. Bioindikatori su vrste karakteristične za određeno klimatsko podneblje, region ili habitat; dominantne vrste u jednom biotopu, a i vrste čije iščezavanje ili ugroženost predstavlja rani signal upozorenja o degradaciji određenog ekosistema.

U novije vreme, bioindikatori su primarni činioci u zaštiti prirode, kao i u oblasti planiranja (na osnovu analiza učinka, analize stanje) i u prirodnim istraživanjima primene konzervacije. U zavisnosti od cilja i zadataka mnoge životinje i/ili biljne vrste imaju ulogu indikatora. Za procenu kvaliteta voda koriste se takođe u vodi otkriveni saprobiotički sistemi. Makrozoobentos ili grupa organizama koja veći deo ili čitav životni ciklus provodi na dnu vodenih ekosistema. Određene grupe makrozoobentosa (u koje spadaju određene vrste gljiva, bakterija i protozoa) predstavljaju bioindikatore voda i koriste se kao indikatori, jer su razni saprobiotici tipični samo za određeni stepen zagađenja.

Bioindikatori u prirodi predstavljaju integralni i interdisciplinarni program odabranih sadržaja iz entomologije (nauka o insektima), zoologije, botanike i ekologije.^[5] U prirodi postoje biljne i životinjske vrste koje su pokazatelji „zdravlja“ ili stepena očuvanosti životne sredine, zbog svoje izuzetne osetljivosti i na najmanje negativne promene na staništu. Naime, negativne promene na staništu u konačnom ishodu mogu rezultirati nestankom vrsta sa posmatranog lokaliteta ili područja. Takve se vrste (pokazatelji) zovu bioindikatorske vrste u prirodi.^[6]

Leptiri su najbolji predstavnici, najraznovrsnijeg i brojčano najvećeg razreda (razreda insekata). Kako su dnevni leptiri zbog obojenosti krila, elegantnog leta lako uočljivi, veći broj ljudi ih svakodnevno uočava. Noćni leptiri, iako daleko brojniji, ponekad ne zaokupljaju toliko pažnje jer su manje uočljivi. Leptirima se bave i stručnjaci i naučnici koji u svojim istraživanjima pokušavaju otkriti i ukazati na određene pojave i stanje u prirodi. Dnevni i noćni leptiri su zato najznačajniji bioindikatori među insektima kopnenih staništa, i pokazatelji „zdravlja“ ili stepena očuvanosti životne sredine zbog svoje izuzetne osetljivosti i na najmanje negativne promene na staništu. Naime, negativne promene na staništu na kraju mogu izazvati nestanak vrsta sa posmatranog lokaliteta ili područja. Naučnici leptire u istraživanjima često koriste, a njihovi rezultati ujedno doprinose predlaganju ciljanih mera za njihovu zaštitu, a preko zaštite vrsta i zaštitu staništa, i čitavih ekosistema od kojih u najvećoj meri zavise leptiri. Takođe dnevni i noćni leptiri su važni za vrednovanje pašnjaka (travnjaka) na suvim ili vlažnim zemljištima, ali u manjoj meri i određenih tipova vegetacije žbunja i šuma. Naime, livadni ekosistemi su primarna staništa na kojima leptiri borave i zato su u novije vreme projekti vezani uz revitalizaciju travnatih površina sve prisutniji - a tu se kao osnovni objekti u istraživanju primenjuju dnevni i noćni leptiri.

• (en) Biological Indicators of Watershed Health -
• (en) Environmental Biomarkers Initiative at Pacific Northwest National Laboratory
• (en) Volunteer Monitoring Program
• (en) Waterwatch Australia Arhivirano 2013-05-28 na Wayback Machine-u
• (en) Pyxine cocoes Nyl. - A Foliose Lichen as a Potential Bioindicator/Biomonitor of Air Pollution in Philippines: An Update