Atomska orbitala predstavlja deo prostora u atomu gde je najveća verovatnoća nalaženja elektrona.[1] Pritom, elektron se zamišlja kao oblak negativnog naelektrisanja različite gustine i na osnovu toga se može konstatovati njegovo prisustvo. Veličina ovog prostora zavisi od samog elektrona ali se on najčešće zadržava u blizini atomskog jezgra.[2]
Postoje s, p, d i f-orbitale. Svaki s- podnivo sadrži jednu s-orbitalu, svaki p-podnivo sadrži tri p- orbitale, d-podnivo sadrži pet d- orbitala, a svaki f-podnivo sadrži sedam f-orbitala. U svakoj orbitali staje po dva elektrona, tako da na osnovu atomskog broja lako možemo odrediti raspored elektrona po orbitalama. Na primer:
Mg-magnezijum-redni broj mu je 12, što je jednako broju protona kao i elektrona (svaki atom je elektronegativan u osnovnom stanju). Dakle uređenost njegovih orbitala izgleda: [3][4]
Reference
↑Milton Orchin, Roger S. Macomber, Allan Pinhas, and R. Marshall Wilson (2005). Atomic Orbital Theory.
↑Daintith, J. (2004). Oxford Dictionary of Chemistry. New York: Oxford University Press. ISBN978-0-19-860918-6.
↑David Griffiths (1995). Introduction to Quantum Mechanics. Prentice Hall. str. 190-191. ISBN978-0-13-124405-4.