Apsolutna nula je pojam označava uslovno temperaturu, a u stvari stanje materije u kojoj je termodinamički sistem na najnižem nivou, odnosno ima najnižu energiju.

Pojam apsolutna nula je verovatno prvi odredio Gijom Amonton u drugoj polovini sedamnaestog veka.

On je bio savremenik Bojla i Meriota, koji su postavili Bojl-Mariotov zakon: Ako pritisak nekog gasa raste, proporcionalno se smanjuje njegova zapremina.

Amonton je proširio njihova istraživanja merenjem temperature komprimovanog gasa. Primetio je da ravnomerna smanjenja temperature izazivaju proporcionalna smanjenja pritiska. Iz ovog zapažanja je izveo zaključak, da bi dalje smanjenje temperature dovelo do toga da pritisak gasa, na nekoj konačnoj temperaturi, bude jednak nuli. Kako pritisak ne može da ima negativnu vrednost, zaključio je da najniža temperatura, mora da ima neku konačnu vrednost.Njegova procena je bila da ta konačna temperatura - apsolutna nula ima vrednost -240 °C.

Kasnije su Šarl i Gej-Lisak formulisali taj zakon u strožem obliku. Oni su dokazali da pad pritiska, pri opadanju temperature za 1 °C iznosi 273 deo pritiska, koji taj gas ima na 0 °C. Tako je apsolutna nula bila utvrđena na -273 °C

Apsolutna nula kao pojam, najčešće se koristi u prirodnim naukama, ali takođe i u društvenim, napr. filozofiji pa u sprezi sa fizikom itd. O apsolutnoj nuli se među naučnicima vode različite teoretske polemike ovisno o datom gledanju na problem: svemirski, terestijalni ili subatomski odnosi. Sam princip definisanja pojma nije logički ispravan ali je u praksi prihvaćen. . Smatra se da se blisko približavanje definiše logaritamskom ili limesnom funkcijom (Ovo neki naučnici negiraju, a ja ovo navodim kao eventualnu alternativu op. domatrios)

Oznaka za to stanje je 0 Kelvina (preciznije je, ali ne i precizno, reći stanje nego temperatura, kad te temperature nema, odnosno energije.

0 Kelvina odgovara -273,150 C (stepeni Celzijusove skale) i odnosi se na najnižu temperaturu koju neki sistem može da ostvari. Znači, praktično moguće, a ne teoretski ili filozofski gledano kad negira samo sebe.

Gas pod konstantnim pritiskom sabija se kako se temperatura smanjuje. Savršen gas bi na apsolutnoj nuli dostigao nultu zapreminu.

Međutim stvarni gas se kondenzuje u tečno ili čvrsto stanje na teperaturi višoj od apsolutne nule.

Na apsolutnoj nuli molekularna energija sistema je minimalna i ne može se transponovati u druge sisteme.

Kelvinova temperaturna lestvica ima apsolutnu nulu kao svoj nulti podeok, a njena osnovna jedinica je kelvin. (domatrios)

Na en-viki možete pročitati o Bumerag Nebuli i njenoj temperaturi, o negativnoj temperaturi zero itd.

Rezultati Amontona se koriste u rashladnim i klima uređajima. Tu se ne ide, naravno, do apsolutne nule ali pricipi do kojih je došao - veza između temeprature i pritiska gasa rezultirao je pronalaskom toplotne mašine.