Andreas Hofer (nem. Andreas Hofer; San Leanarda in Pasirija, 22. novembar 1767 — Mantova, 20. februar 1810) je bio tirolski patriota i vođa pobune protiv Napoleonovih snaga i Bavarske. Tirol je 1805. oduzet Austriji, pa se Hofer borio za njegovo ujedinjenje sa Austrijom.

Otac mu je bio krčmar, pa je on nasledio od oca krčmu. Trgovao je konjima i vinom sa severnom Italijom, pa je naučio jezik. Izabran je u tirolsku skupštinu 1791. Za vreme rata treće koalicije bio je strelac, a kasnije kapetan milicije. sporazumom u Presburgu 1805. Tirol je oduzet Austriji i postao je deo Bavarske, pa Hofer postaje vođa antibavarskog pokreta. Bio je vođa delegacije, koja je u januaru 1809. posetila austrijskog cara Franju II od Habzburga i tražila podršku za mogući ustanak. Delegacija je dobila uveravanja od austrijskog cara da podrška neće izostati. Hofer je tajno započeo sa organizacijom ustanka. Posećivao je seljake i držao je ratne savete po lokalnim krčmama.

Tirolska pobuna je započela 9. aprila 1809. Noć pre toga organizatori su bacili vreće piljevine u reku In kao znak početka pobune. Piljevina, koja je plutala kroz Insbruk i Intal bila je znak pobunjenicima. Zvona po selima su pozvala seljake da krenu u borbu puškama i seljačkim alatkama. Brzo su savladali manji bavarski garnizon i iznenadili su kolonu francuske pešadije, koja je prolazila područjem. Tirolska milicija je 11. aprila pobedila bavarsku vojsku u Štercingu, pa su do podne uspeli zauzeti Insbruk. Francuzi i Bavarci su izveli kontranapad sledeće noći, pa su se Tirolci protiv njih borili dok se Bavarci nisu predali 13. aprila. Posle toga su Andreas Hofer i njegovi saveznici napredovali južno i zauzeli su Bocen i Trento. Kada je Napoleon pobedio austrijsku vojsku isčezla je nada u uspešnu pobunu. Austrijske snage su se povukle iz Tirola i Hofer se vratio na planine. Bavarci su ponovo zauzeli Insbruk 19. maja 1809. Međutim kad je otišao Napoleon ponovo se razbuktala pobuna.

Andreas Hofer je postao efektivni glavni komandant tirolskih pobunjenika uz pomoć drugih vođa Jozefa Špekbakera i Rotbarta Haspingera. Zapovedao je sa 20.000 Tirolaca i nekoliko stotina austrijskih vojnika, koji su se pridružili pobunjenicima nakon povlačenja austrijske vojske. Hoferovi pobunjenici su ponovo kod Izelberga 25. maja i 29. maja porazili Bavarce i proterali ih iz Tirola. Hofer je ponovo 30. maja 1809. zauzeo Insbruk. Hofer je 29. maja dobio pismo od austrijskog cara u kome ga car obaveštava da neće potpisati nikakav mirovni sporazum, koji bi uključivao predaju Tirola. Jedan austrijski intendant je postavljen da vlada Tirolom i Hofer se vratio kući. Napoleon je porazio austrijsku vojsku u bici kod Vagrama 6. jula 1809. Primirjem od 12. jula Tirol je ponovo ustupljen Bavarskoj. Napoleon je poslao 42.000 Francuza i Bavaraca da zauzmu Tirol. Francuzi su ponovo zauzeli Insbruk. Posle malo oklevanja Hofer je ponovo nastavio da se bori. Francuzi su raspisali za njim poternicu nudeći nagradu za njegovu glavu.

Tirolci su 13. avgusta-14. avgusta 1809. pobedili na Bergizelu francusku vojsku pod zapovedništvom maršala Lefebvra. Tirolci su napali nizbrdo, a bitka je trajala 12 sati. Posle su ponovo zauzeli Insbruk. Hofer je sam sebe proglasio carskim komandantom Tirola. Dva meseca je iz Hofburga vladao zemljom u ime austrijskog cara. Proglasio je nove zakone, poreze i kovao je svoj novac. Poslao je i dvoje ljudi u Britaniju da traži pomoć. Od cara je 29. septembra dobio medalju i obećanje da Austrija neće napustiti Tirol.

Hoferove nade su se raspršile kada je potpisan Šenbrunski mir 14. oktobra 1809. po kome je Tirol ponovo pripao Bavarskoj. Ponovo je francuska i bavarska vojska prislila Hofera na povlačenje u planine. Pošto mu je obaćana amnestija Hofer i njegove pristaše položile su oružje. Hofer se vratio u svoj rodni grad.

Andreas Hofer je 12. novembra dobio lažne izveštaje o austrijskim pobedama, pa je ponovo pokušao 15. novembra da sazove svoju vojsku. Taj put je imao malo pristaša, pa su Francuzi lako porazili njegove ustanike. Njegovi potčinjeni komandanti su se predali i tražili su od njega da pobegne preko planina. Hofer se sakrivao u jednoj baraci u planinama, a Francuzi su razglasili nagradu od 1500 zlatnika za njegovu glavu. Njegov komšija je otkrio mesto gde se sakriva, tako da su Italijani zarobili Hofera 19. januara 1810. Poslan je pred vojni sud u Mantovu u lancima. Komšija koji ga je odao bio je kasnije linčovan.

Oficiri u sastavu vojnog suda nisu se slagali o tome koliko da ga kazne, sve dok nisu dobili poruku iz Milana. Navodno je to bilo od vicekralja, koji je preneo Napoleonovo naređenje da mu sude pošteno, a onda da ga streljaju. Kasnije je Napoleon tvrdio Meternihu da je Hofer streljan protivno njegovim željama. Streljan je 20. februara 1810. Odbio je da mu povežu oči. Dao je novac oficiru zaduženom za strljanje i rekao mu da pucaju pravo. Postao je mučenik u Nemačkoj i Austriji, a njegova smrt je potpirila antinapoleonska raspoloženja.

Andreas Hofer na Wikimedijinoj ostavi