Za ostale osobe s istim imenom, v.
Alkmeon.
Alkmeon (starogrčki: Ἀλκμαίων, 6. vek pne.) bio je sin Megakla, Atinjanina koji je počinio svetogrđe naredivši ubistvo Kilona i njegovih pristalica u Atenom hramu i tako navukao prokletstvo na celu porodicu Alkmeonida. Alkmeona je lidijski kralj Krez pozvao u Sard i tako mu uzvratio za gostoprimstvo i pomoć koje je Alkmeon ranije pružio jednom poslanstvu koje je Krez poslao u Grčku da Delfijsko proročište pita za savet.[1] Prema Herodotu, po dolasku u Sard Krez je Alkmeonu rekao da ću darovati onoliko zlata koliko sam može odjednom izneti iz trezora. Alkmeon je na sebe navukao najširu haljinu, čije je nabore ispunio zlatom, a isto je učinio i s praznim prostorom u paru vrlo širokih čizama, koje je tom prilikom takođe imao na nogama; zatim je i usta i kosu ispunio zlatnim prahom. Krez se nasmejao tom triku i zatim mu dao još toliko zlata. To se navodno dogodilo oko 590. pne. i navodno je to zlato znčajno doprinelo kasnijem uspehu porodice Alkmeonida.[2]
Alkmeon se bavio uzgajanjem konja za utrke dvokolica,[3] a jednom je prilikom dobio i prvu nagradu na Olimpijskim igrama.[4]
Plutarh navodi da je, prema zapisima u Delfima, Alkmeon zapovedao atinskim odredom u prvom svetom ratu, koji je izbio 596. pne., a ne Solon, kako navode drugi izvori.[5]
Alkmeonov sin Megakle oženio se Agaristom, ćerkom sikionskog tiranina Klistena,[6] s kojom je dobio sina, Klistena, koji će oko 509. pne. reformisati atinsku demokratiju.
Reference
- ↑ Smith, William (1867). „Alcmaeon (2)”. u: William Smith. Dictionary of Greek and Roman Biography and Mythology. 1. Boston: Little, Brown and Company. pp. 104.
- ↑ Herodot, Istorija, VI, 125, 1‒4.
- ↑ Herodot, Istorija, VI, 125, 5.
- ↑ Isokrat, O dvokolicama, 25.
- ↑ Plutarh, Uporedni životopisi, "Solon", 11.
- ↑ Herodot, Istorija, VI, 130, 2.