Acetamidobenzojeva kiselina
Acetamidobenzojeva kiselina[1][2]
|
|
|
IUPAC ime
|
|
4-Acetamidobenzojeva kiselina |
|
Drugi nazivi
|
N-Acetil-PABA; 4-Karboksiacetanilid; p-Acetamidobenzojeva kiselina
p-Acetaminobenzojeva kiselina; PAAB; p-Acetoaminobenzojeva kiselina
|
Identifikacija
|
CAS registarski broj
|
556-08-1 Y
|
PubChem[3][4]
|
19266
|
ChemSpider[5]
|
18177 Y
|
DrugBank
|
DB04500
|
ChEMBL[6]
|
CHEMBL112687 Y
|
Jmol-3D slike
|
Slika 1 Slika 2
|
|
CC(=O)NC1=CC=C(C=C1)C(=O)O
O=C(Nc1ccc(cc1)C(=O)O)C |
|
|
InChI=1S/C9H9NO3/c1-6(11)10-8-4-2-7(3-5-8)9(12)13/h2-5H,1H3,(H,10,11)(H,12,13) Y Kod: QCXJEYYXVJIFCE-UHFFFAOYSA-N Y
InChI=1/C9H9NO3/c1-6(11)10-8-4-2-7(3-5-8)9(12)13/h2-5H,1H3,(H,10,11)(H,12,13) Kod: QCXJEYYXVJIFCE-UHFFFAOYAT
InChI=1S/C9H9NO3/c1-6(11)10-8-4-2-7(3-5-8)9(12)13/h2-5H,1H3,(H,10,11)(H,12,13) Kod: QCXJEYYXVJIFCE-UHFFFAOYSA-N |
|
Svojstva
|
Molekulska formula
|
C9H9NO3
|
Molarna masa
|
179.17 g mol−1
|
Tačka topljenja
|
259-262 °C (razlaže se)
|
Y (šta je ovo?)
(verifikuj)
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala
|
Infobox references
|
Acedoben (4-acetamidobenzojeva kiselina) je hemijsko jedinjenje Sa molekulskom formulom C9H9NO3. Ovo jedinjenje je acetilni derivat para-aminobenzojeva kiseline (PABA).
Acedoben je komponenta više farmaceutskih preparata uključujući inozin pranobeks.
Povezano
Reference
- ↑ Clayden Jonathan, Nick Greeves, Stuart Warren, Peter Wothers (2001). Organic chemistry. Oxford, Oxfordshire: Oxford University Press. ISBN 0-19-850346-6.
- ↑ Acedoben, ChemIndustry.com
- ↑ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today 15 (23-24): 1052-7. DOI:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519. edit
- ↑ Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
- ↑ Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). „Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining”. J Cheminform 2 (1): 3. DOI:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846. edit
- ↑ Gaulton A, Bellis LJ, Bento AP, Chambers J, Davies M, Hersey A, Light Y, McGlinchey S, Michalovich D, Al-Lazikani B, Overington JP. (2012). „ChEMBL: a large-scale bioactivity database for drug discovery”. Nucleic Acids Res 40 (Database issue): D1100-7. DOI:10.1093/nar/gkr777. PMID 21948594. edit
Literatura
|
|