zima-proleće - Dok mlađi Andronik osvaja Makedoniju i Albaniju, pristalice starijeg cara se održavaju blizu Srbije, u Melniku, Proseku i Strumici. Stefan Dečanski je na granici (februar ili mart, po nagovoru pristalica starog cara koji su prebegli u Srbiju[1]) ali se ne meša. Nakon što je Andronik uzeo Prilep, komandant Proseka Mihajlo Asen ga predaje Srbima.[2]
17. 1. - Car Ludwig IV krunisan u Rimu, od strane senatora Sciarre Colonne (papa u ovo vreme stanuje u Avinjonu a i neprijatelj je Ludwiga).
1. 2. - Umro je francuski kralj Charles IV, posljednji iz direktne loze Capeta. Njegov brat od strica Philippe de Valois postaje regent, u očekivanju porođaja Charlove udovice Jeanne d'Évreux.
6. 3. - Franjevac Pedro de Ollogoyen pokrenuo antijevrejski pogrom u Estelli u Navari: osim pljačkanja i ubijanja, uništavaju se i dokumenti o dugovima.
17. 3. - Sporazum iz Northamptona: škotski kralj Robert potpisuje mirovni ugovor sa Engleskom u Edinburghu, a engleski parlament ga ratifikuje 1. maja u Northamptonu - kraj 32-godišnjeg perioda Prvog rata za škotsku nezavisnost, de jure englesko priznanje te nezavisnosti, de fakto postignute 1314.
Mir smatraju sramnim u Engleskoj, novo ratovanje kreće 1332/33.
mart/april - Bugarski car Mihajlo III Šišman je nakratko promenio stranu u vizantijskom sukobu, poslao je 3.000 ljudi u pomoć starijem caru, i sam je došao na vizantijsku teritoriju - kada se Andronik III približio Carigradu, ipak ga je privoleo da se povuče.[1]
April/Travanj – Jun/Lipanj
Krunidba francuskog kralja i kraljice
1. 4. - Udovica francuskog kralja je rodila žensko dete, Blanche, tako da Philippe de Valois postaje kralj Philippe VI, zvani Sretni ili Katolički (do 1350), krunisan je u Reimsu 29. maja. Direktna Dinastija Valois traje do 1498, a ogranci Orléans pa Angoulême do 1589.
Edward III od Engleske, sestrić Charlesa IV i tako najbliži srodnik, tvrdi da Salijski zakonik ne isključuje prenos prava preko ženske osobe, tj. njegove majke. Philippe ga poziva da mu se pokloni kao sizerenu za vojvodstva Akvitaniju i Gaskonju, što će ovaj i učiniti sledeće godine (obnova spora 1337. dovodi do Stogodišnjeg rata).
12. 5. - Pošto je car Ludwig proglasio zbacivanje avinjonskog pape Ivana XXII. kao heretika, u Rimu je za (anti)papu izabran franjevac Pietro Rainalducci, kao Nikola V.
Na granici sa Srbijom ima četovanja[2] (ili dogodine?).
26. 5. - Vodeći franjevci William Occam, Mihailo iz Čezene i dr. pobegli iz papinog Avinjona i sklonili se kod cara Ludwiga, biće ekskomunicirani.
jun - Bugarski vladar Mihajlo III Šišman opet napada Vizantiju, upada u Trakiju, pljačka u okolini Vize, još jedna konfrontacija kod Jedrena u avgustu.
24. 6. - Portugalska princeza Marija se udala za kastiljskog kralja Alfonsa XI, kome će uvek biti važnija ljubavnica Eleanor de Guzmán.
Jul/Srpanj – Septembar/Rujan
leto - Obnovljen je mir između Srbije i Dubrovnika - srpskom kralju se vraća Pelješac, kojeg su Dubrovčani uzeli kraljevim odmetnicima Branivojevićima 1326, Dubrovčanima je vraćena stoka i plaćena neka šteta još iz vremena Branivojevića[5][6] (Dubrovčani će kupiti Pelješac 1333). U ovom ratu se istakao Branko,[7] sin Mladena, bivšeg vojvode Trebinja i Dračevice, predak Brankovića.
4. 8. - Pošto flota napuljskog kralja Roberta blokira Ostiju, a trupe papinog legata Giovanni Gaetano Orsinija se okupljaju u blizini, car Ludwig i antipapa Nikola beže iz Rima. Orsini trijumfalno ulazi 8-og, a deset dana kasnije stiže i napuljska vojska.
15. 8. - Umire Yesün Temür, yuanski kineski car i mongolski kagan. Moćni službenik Dawlat Shah postavlja malog Yesunovog sina Ragibagha za vladara, ali dolazi do pobune i Rata dve prestonice: Ragibagh/Shahove letnje prestonice Xanadu i zimske Khanbaliq (Peking), gde će naizmenično do 1332. vladati braća Jayaatu Khan Tugh Temür i Khutughtu Khan Kusala, sinovi Külüg Khana.
23. 8. - Bitka kod Cassela u Flandriji: francuski kralj je odlučujuće porazio tamošnje pobunjenike i vratio grofa Louisa I na tron.
3. 9. - Umro Castruccio Castracani, kondotijer i vojvoda Lucce, koja je u njegovo vreme postigla najveću moć a sada je zapala u anarhiju.
8. 9. - Ivan Babonić mora na godinu dana založiti grad Zrin Lovrincu Totu, kojemu je Ivanov zet Petar Gisingovac, zv. Herceg, dužan odštetu od 250 maraka - Babonić dogodine ostaje bez grada.[8]
Oktobar/Listopad – Decembar/Prosinac
10. 10. - Srđ Kotoranin je imenovan za kotorskog biskupa (do 1331).[9] "Kotorani ga neće, jer su prije odlučili da ni jedan domaći sin ne može biti njihov biskup."[10]
oktobar i decembar - Obnovljen mir između Vizantije i Bugarske, Šišman dobija novac, vraća Bukelon/Matočinu Vizantincima.
25. 10. - Ban Mikac Mihaljević izdaje novi proglas stanovništvu biskupije zagrebačke o davanju desetine - ublaženo u odnosu na prošlogodišnju naredbu, ali je plaćanje i dalje slabo, ne plaćaju ni banovi kmetovi.[11]
9. 11. - Umro je Karlo, vojvoda od Kalabrije, jedini sin napuljskog kralja Roberta. Njegov sinovac ugarski kralj Karlo Robert smatra da ima najpreče pravo nasledstva, pa će tražiti Salerno i Monte San Angelo[12] (Napulj će 1343. naslediti Ivana I, tada udata za ugarskog princa Andriju).
decembar - Kardinal Orsini započinje kampanju protiv Corneta i Viterba, car i antipapa prelaze u Pizu.
Kroz godinu
Prvi pomen Pisarovine - hidronim Pezariewo. Sveti Ivan Zelina dobija status slobodnoga kraljevskog trgovišta od bana Mikca.
Etiopski car Amda Seyon I je porazio i zbacio ifatskog sultana Haqq ad-Dina I, koji je napadao hrišćane, i postavio njegovog brata Sabr ad-Dina I, koji će se pobuniti 1332.
Moskovski knez Ivan I je nagrađen za pomoć u gušenju tverske pobune, postaje i knez Novgoroda, podelom vladimirskih zemalja sa suzdaljskim knezom. Od tatarskog vladara je zadužen da sakuplja danak svih ruskih zemalja, Moskva je sledećih 40 godina u miru. Grk Teognost postaje kijevski mitropolit, sa sedištem u Moskvi (do 1353).
.jpg)
.svg){kind=small}
