PROFILPELAJAR.COM

Člankoviti ili prstenasti crvi su beskičmenjaci čija je najupadljivija odlika segmentisano telo: podeljeno na delove, segmente (članke), pa se otuda nazivaju Annelida (lat. annulus = prsten).Drugi naziv za glibnjace-tubifeks.

Telesni segmenti, izuzev prvog i poslednjeg, su međusobno jednaki pa se takav tip izdeljenosti tela naziva homonomna segmentacija. Prvi telesni segment je prostomijum (preusni), a poslednji, na kome se nalazi analni otvor, je pigidijum. Segmentacija nije ograničena samo na površinski sloj, već zahvata i unutrašnje organe i kod većine vrsta se poklapa sa spoljašnjom segmentacijom. U toj homonomnoj segmentaciji dolazi do odstupanja:

ne sadrže svi segmenti sve organe (npr. polni sistem imaju samo određeni segmenti)
crevo nije segmentisano.

Segmentacija, dakle, ipak nije potpuno homonomna.

Klasifikacija

Tip anelida obuhvata sledeće klase :

Mnogočekinjasti crvi ili polihete (Polychaeta), koje su skoro sve marinski oblici i žive u podlozi; na svakom telesnom segmentu imaju po par mesnatih kožnomišićnih izraštaja, koji se označavaju kao parapodije; svaka parapodija nosi veliki broj hitinskih čekinja ili heta (otuda ime klase); parapodije i hete služe za kretanje;
Maločekinjasti crvi ili Olygochaeta (lat.olygo= malo,siromašno), koje nemaju parapodije već samo male, skoro neprimetne i malobrojne hete; pored kišne gliste značajna vrsta je i Tubifex (glibnjača), koja je dobar indikator organskog zagađenja slatkih voda;
Pijavice ili Hirudinea, kod kojih nema ni parapodija ni heta.

Maločekinjasti crvi

Ova klasa obuhvata terestične (zemljišne), slatkovodne i mali broj morskih vrsta. Najpoznatiji predstavnik je kišna glista pa ćemo se upoznati sa njenom građom.

Kišna glista (Lumbricus terrestris) ima izduženo i člankovito telo prilagođeno za ubušivanje u podlogu. Na prednjem kraju tela nalazi se mali zaobljeni režanj, koji predstavlja redukovani prostomijum, a iza njega je segment (peristomijum) na kome je usni otvor.

Na površini tela je jednoslojan epitel koji luči tanku kutikulu. Kutikula je porozna i kroz nju se izlučuje sekret i sluz koja vlaži površinu tela, čime se smanjuje trenje i olakšava razmena gasova (disanje se vrši preko površine tela). Ispod epidermisa nalazi se sloj kružne pa uzdužne muskulature. Na površini tela se nalazi pojas žlezdanog epitela (klitelum) koji luči sluz (pomaže pri parenju) i kokon (u koji se polažu oplođena jaja).

Coelom je u vidu parnih meškova koji su okruženi peritoneumom. Peritoneum obrazuje dorzalnu i ventralnu mezenteru i pregrade (septe) između segmenata. Mezentere i septe drže crevo u centralnom delu. Celomska tečnost igra ulogu hidrauličnog skeleta.

Kretanje se vrši naizmeničnim izduživanjem i skraćivanjem delova tela (kao talasi) uz odupiranje hetama o podlogu. Pri ovakvom kretanju se svaki segment ponaša kao zasebna kesa unutar koje se nalazi tečnost i okružen je mišićima.Kružni i uzdužni mišići se kontrahuju antagonistički.

Krvni sistem je zatvorenog tipa (krvni sudovi i kapilarna mreža). Sastoji se od dva glavna krvna suda – dorzalnog i ventralnog, koji se pružaju celom dužinom tela iznad, odnosno ispod creva. Dorzalni i ventralni krvni sud su povezani poprečnim (bočnim) krvnim sudovima u svakom segmentu. Pet bočnih krvnih sudova pulsira (bočna srca) čime se krv u dorzalnom sudu kreće od zadnjeg ka prednjem delu tela, a u ventralnom obrnuto.

Ekskretorni organi su segmentalno raspoređene metanefridije. Metanefridija počinje levkastim nefrostomom u celomu jednog segmenta, a završava se porom na telesnom zidu susednog segmenta.

Nervni sistem je lestvičast. Sastoji se od moždane ganglije od koje se unazad pruža parno trbušno stablo. U svakom segmentu se nalazi po par ganglija povezanih međusobno poprečnim vezama i istovremeno uzdužnim vezama sa parom ganglija susednih segmenata (podseća na lestvice).

Crevo je prava cev (jedino ono nije segmentisano), koja počinje usnim otvorom, nastavlja se na ždrelo (funkcioniše kao pumpa), jednjak, voljku, želudac, srednje i zadnje crevo sa analnim otvorom. Hrane se organskim materijama koje se nalaze u zemljištu, tako da kroz njihovo crevo prolazi ogromna količina zemlje.

Polni sistem je hermafroditan, ali se parenje obavlja između dve jedinke koje se spajaju i razmenjuju spermatozoide. U kokon se polažu oplođena jaja i hranljive materije, zatim se on odbacuje. Razviće je direktno.

Kišna glista ima veliku moć regeneracije.

Pijavice

Pijavice pretežno žive u slatkim vodama, ali ih ima i na kopnu i u morima. Većinom su ektoparaziti i hrane se krvlju kičmenjaka za čije se telo pričvršćuju. Imaju dve mišićne pijavke – jedna okružuje usni otvor, a druga je na zadnjem kraju tela. Telo im se uvek sastoji od 33 segmenta.

U njihovim pljuvačnim žlezdama nalazi se hirudin, koji sprečava zgrušavanje krvi domaćina.

Crevo je prostrano i može da ima izraštaje – divertikulume, u kojima se sakuplja krv (tako mogu da se hrane npr. samo dva puta godišnje). Pregrade između segmeneta su izčezle i celom je redukovan. U našim slatkim vodama je vrlo česta vrsta medicinska pijavica (Hirudo medicinalis).

Literatura

Blesić, B. Articulata, Prirodno-matematički fakultet, Kragujevac, 2002
Dogelj, V,A: Zoologija beskičmenjaka, Naučna knjiga, beograd, 1971
Krunić, M: Zoologija invertebrata 1, Naučna knjiga, Beograd, 1977
Krunić, M: Zoologija invertebrata 2, Naučna knjiga, Beograd
Mariček, magdalena, Ćurčić, B, Radović, I: Specijalna zoologija, Naučna knjiga, Beograd, 1986
Marcon, E, Mongini, M: Sve životinje sveta, IRO Vuk Karadžić, Beograd, 1986
Petrov, I: Sakupljanje, preparovanje i čuvanje insekata u zbirkama, Biološki fakultet, beograd, 2000
Radović, I, Petrov, brigita: Raznovrsnost života 1 - struktura i funkcija, Biološki

fakultet Beograd i Stylos Novi Sad, Beograd, 2001