Heterotrof

Ciklusa toka materije i energije između autotrofa and heterotrofa

Heterotrofi (grč. ἕτερος - heteros = drugi, strani, različit + τροφή - trophe = hranjenje, ishrana) ili heterotrofni organizmi – u biologiji – su oni biološki sistemi koji ugljikohidrate koji su neophodni za život, uzimaju iz organskih tvari koje su proizveli autotrofi ili hemotrofi. Prema tome, oni nisu sposobni da samostalno, iz neorganskih stvaraju organska jedinjenja. Za razliku od ostalih pomenutih skupina, koje se, figurativno, mogu nazvati samohranim, heterotrofi su, u tom smislu, gotovani.[1][2][3][4] [5]

Glavni tipovi ishrane

Organotrofi kao izvor energije koriste redukciju ugljikovih jedinjenja, kao što su ugljikohidrati, masti, proteini i iz biljaka i životinja.

Fotoorganoheterotrofi, kao što su Rhodospirillaceae i ljubičaste ne-sumporne bakterije, sintetiziraju organska jedinjenja korištenjem sunčeve svjetlosti u kombinaciji s oksidacijom neorganskih supstanci, uključujući i sumporovodik, elementarni sumpor, tiosulfat i molekulski vodik.

Oni koriste organska jedinjenja za izgradnju sopstvene strukture. Oni ne fiksiraju ugljendioksid pa očigledno nemaju Calvinov ciklus metabolizna.

Heterotrofi su , reduciranjem konzumiranih jedinjenja ugljika, u mogućnosti koristiti svu energiju koju dobiju iz hrane za rast i reprodukciju, za razliku od sutotrofa, koji moraju koristiti neke od svojih energije za fiksiranje ugljika. Oba, i heterotrofi i autotrofi podjednako su obično zavise od metaboličke aktivnosti drugih organizama jer, osim ugljika, njihova ishrana uključuje dušik, fosfor i sumpor, pa mogu uginuti zbog nedostatka hrane koja ima ovie sastojke. Međutim, za razliku od heterotrofa, autotrofi te supstance mogu uzimati iz neorganskih izvora, koji mogu biti mineralne prirode ili produkti raspadanja organske supstance, koju pretežno razlažu heterotrofni organizmi.

Za razliku od biljaka (koje su isključivi ili pretežni autotrofi) , sve životinje, gljive i saprofitski mikroorganizmi su heterotrofi.

Gljive i većina bakterija su heterotrofni organizmi jer se hrane organskim hranjivima i uspijevaju i u mraku i nemaju sposobnost fotosinteze. Heterotrofija je evoluirala do pojave različitih oblika zajedničkog života organizama različitih vrsta - s različitim stupnjevima međuovisnosti:

  • Komenzalizam: Jedan od dva partnera ima značajne koristi, drugi partner nema vidljivu štetu.
  • Mutualizam: Partnerstvo je korisno za oba partnera.
  • Antagonizam: Korist ima samo jedan partner, drugi ima samo manju ili veću, nekad i sudbonosnu, štetu.
  • Simbioza: Udruživanje je korisno za oba uključena organizma.

Dijagram određivanja načina ishrane

Dijagram za određivanje da li je vrsta autotrof, heterotrof ili neki njihov podtip

Također pogledajte

Reference

  1. ^ Voet D., Voet J. (1995): Biochemistry, 2nd Ed. Wiley, http://www.wiley.com/college/math/chem/cg/sales/voet.html.
  2. ^ Bugg T. (1997): An introduction to enzyme and coenzyme chemistry. Blackwell Science, Oxford, ISBN 0-86542-793-3}}
  3. ^ Međedović S., Maslić E., Hadžiselimović R. (2000): Biologija 2. Svjetlost, Sarajevo, ISBN 9958-10-222-6.
  4. ^ Bajrović K, Jevrić-Čaušević A., Hadžiselimović R., Ed. (2005): Uvod u genetičko inženjerstvo i biotehnologiju. Institut za genetičko inženjerstvo i biotehnologiju (INGEB), Sarajevo, ISBN 9958-9344-1-8.
  5. ^ Hunter G. K. (2000): Vital Forces. The discovery of the molecular basis of life. Academic Press, London 2000, ISBN 0-12-361811-8.