Britanska ekspedicija na Mount Everest 1975. pod vodstvom Chris Boningtona, bila je prvo uspješno penjanje na Mount Everest rutom koja ide jednom od njegove tri strane.^[1] Šesnaest tona materijala i penjači krenuli su iz London 9. aprila 1975, letom do Katmandua, a zatim do malog aerodroma Lukla. Odatle su brojni nosači opremu prenijeli u Bazni logor do 23.avgusta. Sezona monsuna nije bila još prošla, pa se aklimatizaciji prišlo krajnje ozbiljno. Ekspedicija je imala A i B tim. Osim što je B tim predstavljao rezervu, uglavnom su se bavili naučnim istraživanjima.

Korištena je posebna tehnika penjanja postavljanjem fiksnih užadi na okomite stije, od podnožja u Zapadnoj dolini (Dolina tišine) do ispod Južnog vrha na Jugoistočnom grebenu. Ovakav način penjanja posebno je bio važan u savladavanju litica na Rock Band-u, na oko 8.2000 m, što su izveli Nick Estcourt i Tut Braithwaite i naziva se vojni alpinizam. Nakon toga na vrhu litica postavili su visinski logor VI.

Nakon toga, Dougal Haston i Doug Scott 24 septembra 1975. su se ispenjali na Južni vrh i tu prenoćili, što je najviši podignuti visinski logor. Sutradan su Jugoistočnim vrhom došli do vrha. Dva dana kasnije isto su uradili i Peter Boardman i Pertemba. Na vrh se popeo i alpinista - kamerman Mick Burke, ali je poginuo početkom spuštanje.^[2] Britanski alpinisti su penjanje na vrh prvi put uradili na način koji je nazvan vojni stil ekspedicija.^[3]

• U proljeće 1970. japanska ekspedicija
• U proljeće 1971. međunarodna ekspedicija pod vodstvom Norman Dyhrenfurth, dostigla je visinu 8.350 m.
• U proljeće 1972. evropska ekspedicija, Felix Kuen i Adolf Huber dostigli su 8.300 m.
• U jesen 1972. britanska ekspedicija, koju je vodio Chris Boningtona dostigla je 8.300 m. a među penjačima bili su: Ang Phu (učesnik jugoslavenske ekspedicije 1979), MacInnes, Scott, Burke i Haston.
• U jesen 1973. japanska ekspedicija dostigla 8.300 m. i došla do Jugoistočnog grebena ali ne i na Južni vrh.