Glavna funkcija acetil koenzima A u metabolizmu živih je prijenos ugljikovih atoma, u obliku acetilne grupe kao supstrata za oksidaciju u Krebsovom ciklusu. Tioesterna veza je naime vrlo nestabilna, što uveliko olakšava prijenos acetilne grupe.[2][3][4]
Dvije komponente acetil-CoA-acetil, dobija preko acetata i koenzima-A grupe, koji se mogu povezati direktno, katalizom enzima acetil-CoA sintetaza. Ovaj proces je uključen u metabolizam ugljičnih šećera. Kao polazište za ciklus limunske kiseline, na acetil-Co-A sintetaze ruta je rjeđa od puta piruvat dehidrogenaze.
Konverzija acetil-KoA u CO2 se odvija glikolizom ili β-oksidacijom masnih kiselina, osim pod određenim okolnostima u jetri. Oksaloacetati jetre se u potpunosti ili djelomično preusmjersvaju u gluconeogenetski put za vrijeme posta, gladovanja, niskog unosa ugljenih hidrata, produženih napornih vježbi i pri nekontroliranom tipu 1 diabetes mellitus (šećerna bolest). Pod ovim okolnostima oksaloacetat se svodi na malate, koji se zatim uklanjaju iz mitohondrija, a koji se, u citoplazmi ćelija jetre, treba pretvoriti u glukozu, odakle se ispušta u krv.[5] U jetri, dakle, oksaloacetat je nedostupan za kondenzaciju sa acetil-CoA, u produkciji β-oksidacije masnih kiselina, kada je glukoneogeneza snačajno stimulirana (i glikoliza inhibirana), niskim (ili odsutnim) koncentracijama insulina i visokim glukagona u krvi. Pod ovim okolnostima, dvije acetil-KoA molekule kondenziraju, formirajući acetoacetil-KoA, što onda dovodi do stvaranja acetoacetata i beta-hidroksibutirata,[5] acetoacetata, beta-hidroksibutirata i njihovog spontanog proizvoda acetona.[7]
^Matthew Daugherty, Boris Polanuyer, Michael Farrell, Michael Scholle, Athanasios Lykidis, Valérie de Crécy-Lagard and Andrei Osterman (2002). "Complete Reconstitution of the Human Coenzyme A Biosynthetic Pathway via Comparative Genomics". The Journal of Biological Chemistry. 277 (24): 21431–21439. doi:10.1074/jbc.M201708200. PMID11923312.CS1 održavanje: više imena: authors list (link)
^Alberts B.; et al. (2002). Molecular Biology of the Cell, 4th Ed. Garland Science. ISBN0-8153-4072-9. Eksplicitna upotreba et al. u: |author= (pomoć)
^Bajrović K, Jevrić-Čaušević A., Hadžiselimović R., Eds. (2005). Uvod u genetičko inženjerstvo i biotehnologiju. Institut za genetičko inženjerstvo i biotehnologiju (INGEB) Sarajevo. ISBN9958-9344-1-8.CS1 održavanje: više imena: authors list (link)
^ abcStryer, Lubert (1995). Biochemistry (Fourth izd.). New York: W.H. Freeman and Company. str. 510–515, 559–565, 581–613, 614–623, 775–778. ISBN0 7167 2009 4.